Vladislav
Bajac (Beograd, 1954), romansijer, pripovedač, pesnik.
Studirao Filološki fakultet, Odsek za jugoslovensku sa opštom
književnošću. Uz pisanje, bavio se novinarstvom, književnim
prevodilaštvom i izdavaštvom.
Sa engleskog jezika je preveo više desetina književnih tekstova,
kao i nekoliko antologija i knjiga, među kojima su i: Pesnici
bit generacije (1979), Trip – vodič kroz savremenu
američku poeziju (sa Vladimirom Kopiclom, 1983), Zen
priče (1980, 1982, 1984, 1995. i 2000), Snaga robova
Lenarda Koena (1981), Čan priče (1982).
Sa Borom Đokovićem priredio je antologiju Najnovija beogradska
priča (1981).
Knjige pesama: Koji put do ljudi vodi (1972) i Put
haiku (1988).
Dobitnik je nagrada za haiku poeziju na svetskom konkursu The
International Itoen Haiku Poetry Contest, Tokio, Japan, 1991.
i 1993.
Knjige priča: Evropa na leđima bika (1988) i Podmetači
za snove, Geopoetičke basne (1992, 1995, Nagrada "Stevan
Pešić" za najbolju proznu knjigu).
Romani: Knjiga o bambusu (1989, 1992), Crna kutija,
Utopija o naknadnoj stvarnosti (1993, Nagrada/stipendija
"Fondacije Borislav Pekić" za projekat), Druid
iz Sindiduna (1998, Nagrada "Šesti april" za
najbolji roman o Beogradu, Nagrada "Fondacije Branko Ćopić"
pri Srpskoj akademiji nauka i umetnosti za najbolju knjigu godine,
Nagrada "Zlatni bestseler"), Bekstvo od biografije,
Život u osam imena (2001, Nagrada "Hit Libris"),
Evropa ekspres, Roman u pričama (2003, Međunarodna
nagrada "Zlatni prsten" za stvaralački opus, Skoplje,
Makedonija).
Odabrana dela Vladislava Bajca u sedam tomova objavljena su
od 2000. do 2003. godine.
Poezija i proza Vladislava Bajca prevođeni su na desetak stranih
jezika. Pojedine piščeve knjige objavljene su u Francuskoj,
Makedoniji, Bugarskoj, Rusiji i Italiji. U inostranstvu su izvođene
pozorišne predstave po tekstovima iz piščevih knjiga.
Osnivač je i direktor izdavačke kuće Centar za Geopoetiku /
Geopoetika.
Potpredsednik je srpskog PEN centra.
