|
Наука (и уметност) о страху
Људи смрти
Конструктивни аспект страха лежи у основи људске креативности
уопште, у формирању друштва, науке, религије, филозофије и уметности
– кажe Љубомир Ерић
Љубомир Ерић
Подручје теорије и праксе психоанализе и динамичке психијатрије,
које се бави изучавањем и лечењем страха, поред депресије и психосоматских
стања, једно је од централних у савременој динамичкој психијатрији
и психоанализи, каже др Љубомир Ерић, аутор „Речника страха“(Архипелаг,
2007).
Ова књига, рађена по узору на модерне лексикографске едиције у
свету којима се одређена област посматра интердисциплинарно, сажима
тридесет пет година ауторових истраживања страха и практичних
искустава у лечењу психичких поремећаја код којих је страх централни
садржај, практично посветивши своју каријеру овом феномену. Ерић
је пензионисани професор Медицинског факултета у Београду и дугогодишњи
психијатар и психоаналитички терапеут, аутор низа књига на ову
тему - „Агорафобија“, „Социјална фобија“, „Страх од смрти“ – и
оних које се индиректно страхом баве.
- Пишући „Речник страха” користио сам белешке о страху, које сам
пажљиво сакупљао од почетака бављења овим феноменом, које данас
стоје равноправно са најсавремнијим текстовима. „Речником” су
обухваћени појмови из психијатрије, психологије, психоанализе,
антропологије, филозофије и уметности. Наравно, тежиште је стављено
на оне појмове који су централни феномени у динамичкој психијатрији
и психоанализи. Дати су и најосновнији подаци о психијатрима и
психоаналитичарима који су дали посебан допринос у изучавању страха,
како код нас, тако и у свету.
Страх код Киша
У „Речнику страха” објашњена је делатност бројних научника и уметника
који су кроз историју у својим делима говорили о страху. Међу
њима су Жан Делимо, Рене Декарт, Ерих Фром, Кјеркегор, Албрехт
Дирер, Лешек Колаковски, Едвард Мунк, али највише простора дато
је Фројдовим теоријама страха. Љубомир Ерић подсећа на чињеницу
да је Фројд у одређењу страха направио коперникански обрт и утро
пут за његово психолошко изучавање. Много тога што је Фројд тврдио
у своје време није се показало као тачно, али је остао закључак
да су његова промишљања и запажања о страху поставила темељ динамичке
психијатрије и психоанализе.
„Речник страха” садржи и део из „Пешчаника” Данила Киша у којем
је страх доведен у везу са смрћу. Поставља се питање да ли је
сваки људски страх у основи исконски страх од смрти?
-Киш ми је лично признао да је пишући „Пешчаник” желео верно да
опише страх, тако да би га и неко други препознао, а затим додао
у шали - „да би га боље лечио”. Страх од смрти је посебна тема
и у „Речнику страха” посвећена му је велика пажња. Постојало је
уверење филозофа и појединих психијатара да је страх од смрти
основа свих страхова. Међутим, Фројд је то порекао. Чудновато
је да је оригинална Мелани Клајн (енглески психоаналитичар, јеврејско-мађарског
порекла) ту идеју прихватила, али у сасвим другом контексту. Она
је тврдила да је страх од смрти развојни феномен, да није наследан
и урођен, али да се целокупан развој заснива на сталном супротстављању
том основном и примарном страху оличеном у нагону смрти. Тврдила
је да се страх од смрти јавља код особа које имају неповољан развој,
то јест објектни однос са родитељима, пре свега са мајком, или
су, пак, на неодговорајући начин васпитавана, одбацивањем или
превеликом заштитом, каже Ерић.
Истражујући страх у овој књизи читалац може да пронађе одредницу
„људи смрти”, која је у објашњењу доведена у везу са људском моћи.
Љубомир Ерић објашњава овај појам:
– Страх од смрти се веома блиско повезује са психологијом групе,
вођом, влашћу и моћи. Постоје људи који су током историје своју
моћ злоупотребљавали толико и на такав начин да им назив „људи
смрти” веома приличи.
Страх од страха
Питање које се намеће након читања ове „абецеде страха“ гласи:
Који је страх опаснији, страх од смрти или страх од живота?
- Страх од смрти и страх од живота су две стране исте медаље.
Свака има своје карактеристике и тешко је рећи шта је опасније.
У сваком случају то су најнепријатнија осећања која човек уопште
може да доживи. Многи пацијенти који су доживели страх од смрти
у склопу напада панике тврде да ништа горе у животу нису искусили
и да би радије умрли него поново доживели такво стање (страх од
страха). С друге стране, страх од живота спречава људе да своје
активности учине ефективним и плодоносним, такве особе се враћају
на ниво детета које не сме да остане само у кући, да изађе из
ње, да се вози јавним саобраћајем, раздвоји од важних особа, мајке
или оца, да путује.
Које су искористиве и корисне стране осећања страха?
- Одређена количина страха неопходна је у свакодневном животу,
она користи људима за прилагођавање и развој. Без страха људи
не би умели да осете опасност која прети њиховом телесном и психичком
интегритету. Чим је неки од виталних животних интереса доведен
у питање или му прети опасност ту је страх да нас упозори, као
звонце, које позива на акцију. Тај конструктивни аспект страха
лежи у основи људске креативности уопште, у формирању друштва,
науке, религије, филозофије и уметности. У „Речнику” постоје одреднице
о нормалном страху и особама, ствараоцима из разних области уметности,
које су борећи се са страхом или вишком страха, стварали велика
дела. Да наведем само наше књижевнике -Десницу, Андрића, Киша,
као и светске сликаре и вајаре Ван Гога, Мунка, Ђакометија, Клеа
и друге.
На питање да ли као лекар и научник заступа неку особену дефиницију
страха, наш саговорник појашњава да свако ко се бави страхом и
стиче искуства у његовом разумевању у свакодневном психотерапијском
раду са анксиозним пацијентима има свој став у одређењу страха.
„И поред тога што сам психоаналитички психотерапеут ја страх посматрам
као основну емоцију која се мора објашњавати са више аспеката
– психоаналитичког, интерперсоналног, то јест релационог, когнитивно-понашајног
и биолошког. Сваки појединац посебно испољава крајње индивидуалну
комбинацију ових аспеката тако да страх треба разумевати само
у том контексту, а не заснивати свој став само на некој крутој
и по правилу недостатној дефиницији.“
Успон неуробиологије
Страх је стар колико и човек, али је наука о њему тек данас доживела
прави бум. С разлогом. Јер, анксиозност и страх једно су од обележја
модерне цивилизације, засићене ратовима, катаклизмама, тероризмима,
чије дејство и страх који побуђују, захваљујући медијима, постају
планетарни.
Наш саговорник подсећа да су и даље актуелне и у првом плану психоаналитичке
и психодинамичке теорије, које се стално усавршавају како напредују
знања о страху. Ни мало не чуди, додаје, што се данас о страху
дају предлошци из нове гране науке – неуропсихоанализе.
-У центру пажње су и когнитивно-бихејвиоралне теорије које се
сматрају, када је страх у питању, најближим ономе што би се народним
језиком рекло – здравом разуму. Постоје стални покушаји да се
нађе заједнички именитељ извучен из свих психолошких теорија,
да се формира интегрални теоријски систем и из њега изведени практични,
психотерапијски модалитети, који би били најближи потпуном разумевању
страха и најефикаснији у његовом лечењу. Оно што импресионира
је чињеница да су данас биолошке теорије страха толико узнапредовале
у оквиру научне дисциплине која се назива неуробиологија, да сви
покушаји појединаца да остану слепи код тог и таквог прогреса
остају без коментара.
Politika
Марина Вулићевић
30.06.2007.
Život u strahu
Ljubomir Erić
Nedavno objavljena knjiga Ljubomira Erića „Rečnik straha“ (izdavač
„Arhipelag“) svojevrsna je enciklopedija ovog psihološkog fenomena.
Autor, poznati psihoanalitički terapeut i autor brojnih stručnih
i drugih knjiga, pojam straha osvetljava sa raznih stanovišta: psihijatrijskog,
psihološkog, filozofskog, antropološkog, umetničkog...
U razgovoru za „Blic“ Erić govori o strahu kao fenomenu kojim se
35 godina sistematski bavi.
Odgovarajući na pitanje da li je strah danas sve prisutniji u tzv.
običnom životu, Ljubomir Erić kaže:
„Strah jeste determinišući činilac u životu čoveka koji utiče na
razvoj ličnosti i dostizanje identiteta, ali se od davnina javlja
u nekoj vrsti zakonomernosti, tako da današnja situacija nije ništa
nepovoljnija od mnogih drugih, na primer vremena kada je Evropom
harala kuga. ‘Rečnik straha’ je nastao kao zbir mog višedecenijskog
bavljenja strahom i više napisanih knjiga o njegovim mnogobrojnim
licima, a na podsticaj gospodina Gojka Božovića, pesnika i izdavača.
Šta je zapravo strah i koliko on nama danas vlada?
- Strah je osnovna emocija u prisustvu opasnosti koja je pretnja
telesnom i psihičkom integritetu osobe. To je normalna reakcija
i doprinosi čovekovom prilagođavanju na date okolnosti i preživljavanju.
Za nas, psihijatre-psihoterapeute, mnogo je važnija anksioznost
i strepnja, emocionalna reakcija bez prisustva uočljive opasnosti.
Njen uzrok je iracionalan i nastaje zbog intrapsihičkih i interpersonalnih
osujećenja ili konflikata. Naravno, ona nije normalna reakcija,
jer uvek dovodi do različitog stepena osiromašenja kvaliteta življena,
doživljavanja sreće i zadovoljstva.
U kojoj meri strah nama vlada u današnjem društvenom trenutku i
okolnostima zavisi od toga kako svaka osoba pojedinačno doživljava
te okolnosti kao ugrožavajuće. Naravno, tih ugrožavajućih situacija
kod nas danas ima na pretek.
Govoreći o agresivnosti, kažete da je ona „posledica izraženog osećanja
nesigurnosti“. Ona je sve prisutnija u svakodnevnom životu, pa čak
postaje i legitimna...
- Agresivnost je veoma često posledica osećanja nemoći i anksioznosti.
U društvenom smislu, kada ne postoje vrednosni sistemi koje deli
većina članova grupe ili naroda, dolazi do raznih polarizacija koje
povećavaju opštu napetost i strah; prirodna posledica je agresivno
ispoljavanje. U sadašnjem političkom i društvenom smislu ta polarizacija
dostiže neviđene razmere: jedni su za Hag, drugi nisu, jedni su
za evropsku Srbiju, drugi nisu, jedni bi da vode rat, drugi se toga
užasavaju, itd. Kada se sve to sagleda kroz prizmu standarda i kvaliteta
života prosečnog čoveka koji je, u izvesnom smislu, na najnižem
mogućem nivou, onda je razumljivo zašto agresivnost caruje.
Kakav je odnos znanja, odnosno neznanja, i straha?
- Osobe koje poseduju veća znanja, obrazovanje i inteligenciju lakše
uočavaju probleme življenja i lakše ih rešavaju. Međutim, kod psihopatoloških
stanja veće znanje i inteligencija omogućavaju klijentima samo veći
spektar mogućnosti korišćenja pomoći koje psihoterapeuti mogu da
im pruže.
Između ostalog, razlikujete abnormalne i normalne strahove...
- Na sreću, strah je najčešće normalna emocionalna reakcija, a patološke
oblike dobija samo u oko 10 odsto svih slučajeva. To je veoma visok
postotak i zato se anksiozni poremećaji svrstavaju u najčešće psihičke
poremećaje uopšte.
Lečenje stanja straha je složeno. Koliko je efikasno?
- Današnja iskustva ukazuju na to da je lečenje stanja straha najefikasnije
kada se primenjuje integrativni psihoterapijski pristup, sukcesivno
i pravovremeno, korišćenje postupaka i procedura koji su se u praksi
osvedočeno pokazali kao uspešni.
Za neke slučajeve najbolja rešenja nudi kognitivno-bihejvioralna
terapija ili psihoterapija, dok za najveći broj slučajeva stanja
straha najbolje rezultate daje psihoanalitička psihoterapija koju
mi sa uspehom primenjujemo u lečenju ovih poremećaja.
Spominjete terapije koje se oslanjaju na volju i umetnost. Šta to
konkretno znači?
- Za neke oblike stanja straha postoji pristup koji je u praksu
uveo Viktor Frankl, bečki psihijatar, koji je nazvan „lečenje smislom“.
Naime, pojedinci zahvaćeni životnim problemima i nemogućnošću da
se snađu u svetu koji doživljavaju kao opasnost i pretnju njihovoj
egzistenciji zapadaju u takozvani egzistencijalni vakuum. Oni su
izgubili bilo kakvu valjanu životnu odrednicu, život im se događa,
jer ga aktivno ne žive. U psihoterapijskom procesu u kome se kao
cilj postavlja nalaženje životnog smisla, terapeut nudi niz mogućnosti
koje treba da vrate osobu u život tako što će ga osmisliti. I umetnost
se koristi kao oblik lečenja. Postoje brojni modaliteti takozvane
art terapije. Ja lično često koristim crtanje kao podsticajni činilac
u psihoanalitičkoj psihoterapiji kod onih klijenata koji su skloni
likovnom iskazivanju. Rezultati koji se tako dobijaju nekada su
impresivni.
Blic
Tatjana Nježić
10.07.2007.
|
|
