Novembar 2009.

„Brandenburški končerto“ Nikole Moravčevića
Roman o ujedinjenju dve Nemačke
Povodom dvadeset godina od pada Berlinskog zida Izdavačka kuća „Arhipelag“ objavila je političko-istorijski roman Nikole Moravčevića „Brandenburški končerto“.
Roman Nikole Moravčevića, poznatog pisca istorijskih romana koji već decenijama živi u Čikagu, jeste uzbudljiv politički roman sa obiljem ljubavnih, krimi i istorijskih epizoda o ujedinjenju dve Nemačke. Moravčević sugestivno pripoveda o uspelom pokušaju ujedinjenja koji osamdesetih godina XX veka, nasuprot velikim silama i još živoj ideologiji i stvarnosti Hladnog rata, preduzima grupa Zapadnih i Istočnih Nemaca rešena da se izbori za celovitost svoje zemlje. Moravčević sigurnom rukom vodi čitaoca kroz mnoštvo nesvakidašnjih zapleta odvodeći ga do središta vojne i političke moći, ali i pokazujući kako se pred ličnim odricanjem i preduzimljivošću klasični centri moći nekada pokažu kao neuspešni. U središtu ovog zanimljivog i provokativnog romana nalaze se špijunske i ljubavne afere, policijske istrage i političke manipulacije.
Roman „Brandenburški končerto“ govori o ujedinjenju Nemačke koje je moglo da bude drugačije i da izmeni istoriju Evrope kakvu poznajemo.

Arhipelag na Sajmu knjiga u Ljubljani
Izdavačka kuća „Arhipelag“ iz Beograda predstavljena je u okviru zvaničnog programa 25. slovenačkog sajma knjiga koji je održan u Ljubljani od 25. do 29. novembra. Gojko Božović, osnivač i glavni urednik „Arhipelaga“, predstavio je u jednoj od konferencija Foruma Slovenačkog sajma knjiga koncepciju „Arhipelaga“, nove knjige ove izdavačke kuće, kao i njeno učešće u međunarodnim kulturnim i izdavačkim projektima.
Sajam knjiga u Ljubljani bio je i prilika za predstavljanje projekta „Read central“, posvećenog promovisanju književnosti centralne i istočne Evrope. „Arhipelag“ je jedna od četiri izdavačke kuće koje su osnovale ovaj projekat. Na predstavljanju projekta „Read central“ na Sajmu knjiga u Ljubljani govorili su Gojko Božović iz „Arhipelaga“, Aleš Šteger iz slovenačke izdavačke kuće „Beletrina“, Seid Serdarević iz hrvatske izdavačke kuće „Fraktura“ i Bence Sarkozi iz mađarske izdavačke kuće „Magvete“. Projekat „Read central“ je premijerno predstavljen na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Frankfurtu i tom prilikom je izazvao značajno interesovanje izdavačkih kuća i literarnih agencija.
U radnom delu sastanka osnivača projekta „Read central“ u Ljubljani dogovoreno je da se u toku 2010. godine aktivnost projekta usredsredi na zajedničke nastupe na sajmovima knjiga u Torinu i Frankfurtu. U tom cilju u narednih pet meseci biće oblikovan sajt projekta „Read central“, a odmah posle toga i promotivni katalog sa autorskim pravima koje zastupaju ove četiri izdavačke kuće.

Nova strana izdanja romana Vladislava Bajca
Hamam Balkanija u Bugarskoj, Hrvatskoj i Turskoj
Hamam Balkanija, roman Vladislava Bajca, objavljen u izdanju „Arhipelaga“, doživeo je ovih dana dva izdanja u inostranstvu.
Roman Hamam Balkanija objavljen je u Bugarskoj u izdanju izdavačke kuće „Ciela“ u prevodu Sevde Dimitrove. Pre mesec dana isti izdavač objavio je i bugarsko izdanje Knjige o bambusu u prevodu Marije-Joanne Stojadinović. Premijerno predstavljanje bugarskih izdanja romana Hamam Balkanija i Knjiga o bambusu održaće se na Sajmu knjiga u Sofiji u prvoj nedelji decembra. Krajem decembra „Ciela“ organizuje gostovanje i javno čitanje Vladislava Bajca povodom izdanja njegovih romana na bugarskom jeziku.
Hrvatsko izdanje romana Hamam Balkanija upravo je objavila izdavačka kuća „Fraktura“ iz Zagreba, koja je roman predstavila na ovih dana završenom zagrebačkom sajmu knjiga „Interliber“. Izdanje „Frakture“ identično je „Arhipelagovom“ izdanju Bajčevog romana. Promocija ovog izdanja romana Hamam Balkanija predviđena je za januar 2010. godine.
Pored ova dva izdanja, upravo je potpisan ugovor za tursko izdanje romana Hamam Balkanija sa izdavačkom kućom „Ast“ iz Ankare. „Ast“ će roman Vladislava Bajca objaviti u prevodu Ajla Hafiz tokom 2010. godine. Promocija turskog izdanja romana predviđena je za kraj oktobra 2010, kada će se u Istanbulu održati Književni festival „Tanpinar“, na kome će učestvovati i Vladislav Bajac.
Izdanja u Bugarskoj i Hrvatskoj, kao i ugovor sa turskim izdavačem, samo su nastavak velikog interesovanja stranih izdavača za roman Hamam Balkanija Vladislava Bajca. Za roman Hamam Balkanija vlada veliko interesovanje stranih izdavača. Vladislav Bajac i njegov srpski izdavač Arhipelag potpisali su već ugovore sa izdavačima u Austriji i Norveškoj o objavljivanju romana Hamam Balkanija u ovim zemljama, a u toku su pregovori s francuskim, italijanskim, švedskim i slovenačkim izdavačima. Budući da je Bajčev roman dobitnik nagrade „Balkanika“, može se očekivati da će ovaj roman uskoro biti objavljen i na makedonskom, rumunskom i albanskom jeziku. Trenutno su u toku razgovori sa tri grčka izdavača o objavljivanju grčkog izdanja ovog romana.
Srpsko izdanje romana Hamam Balkanija objavila je izdavačka kuća „Arhipelag“. Za godinu i po dana „Arhipelag“ je objavio četiri izdanja ovog romana Vladislava Bajca, za koji je pisac dobio Međunarodnu književnu nagradu „Balkanika“, Nagradu „Isidora Sekulić“ i nagradu „Hit liber“.

Nagrada “Premio Napoli” Čarlu Simiću
Poznati američki pesnik srpskog porekla i dobitnik Pulicerove nagrade za književnost Čarls Simić, ekskluzivni autor Izdavačke kuće “Arhipelaga”, jedan je od dobitnika ovogodišnje italijanske književne nagrade “Premio Napoli”, koja će mu biti uručena ove sedmice u Napulju. Ovo priznanje Simić je dobio za najnoviju knjigu svojih stihova na italijanskom “Club Midnight” objavljenu prošle jeseni u Izdavačkoj kući “Adelfi”. Isti izdavač objaviće uskoro još jedan izbor iz Simićeve poezije pod naslovom “Čudovište voli svoj lavirint”.
“Arhipelag” je objavio knjigu eseja Čarlsa Simića “Alhemija sitničarnice”, u prevodu Vesne Roganović, u kojoj se kroz priču o umetnosti Džozefa Kornela govori o otkriću jednog nedovoljno poznatog Njujorka, ali i o piščevim sećanjima na Beograd.

Drugo izdanje Vašarskog mađioničara
Izdavačka kuća „Arhipelag“ upravo je objavila drugo izdanje knjige priča Jelene Lengold „Vašarski mađioničar“. Za nepunih godinu dana ova knjiga doživela je drugo izdanje, što je čini jednom od najčitanijih knjiga priča u novijoj srpskoj književnosti. U proteklih godinu dana, pored odličnih kritika i velike čitalačke pažnje, Jelena Lengold je za knjigu „Vašarski mađioničar“ dobila i dve velike književne nagrade: nagradu „Biljana Jovanović“ za najbolju knjigu godine i Bazarovu nagradu „Žensko pero“ za najbolju knjigu savremene srpske književnice.
„Vašarski mađioničar“ donosi priče o ljubavi i žudnji, o gradu i erotici, o svakodnevici i strasti. Pisane sa velikom književnom snagom, priče nu ovoj knjizi su autentično svedočanstvo o intimi i svakodnevici, o čudima ljubavi i o svakodnevnim epifanijama. Priče u „Vašarskom mađioničaru“ odlikuju se istančanom psihologijom i nekim od najupečatljivijih muških i ženskih likova novije srpske književnosti.
Uporedo sa drugim izdanjem knjige „Vašarski mađioničar“, Izdavačka kuća „Arhipelag“ objavila je i novu kjigu priča Jelene Lengold „Pretesteriši me“.

Sesar Antonio Molina u Beogradu
Veliki španski pisac Sesar Antonio Molina, ekskluzivni autor Arhipelaga, tokom boravka u Beogradu, gde je bio gost Arhipelaga i Beogradskog sajma knjiga, dva dana je boravio na Sajmu knjiga, gde je razgovarao sa čitaocima i novinarima i potpisivao svoje knjige. Molina je učestvovao i u završnom razgovoru u okviru zvaničnog sajamskog programa „Ćaskaonica“.
Dan posle Sajma knjiga Sesar Antonio Molina, poznat i kao autor nekoliko važnih eseja o književnosti Iva Andrića, posetio je Andrićevu zadužbinu i Spomen muzej Iva Andrića. U ovim institucijama Molina je razgovarao o Andrićevoj književnoj ostavštini, o prevođenju Andrićevih knjiga na druge jezike i o mogućnostima šireg predstavljanja Andrićevog književnog nasleđa u drugim evropskim kulturama.
Molina, koji je u jednom periodu svoje karijere bio urednik kulturnih rubrika i dodataka u španskim novinama, posetio je i redakciju Politike, gde je sa zamenikom glavnog urednika Draganom Janjićem i urednicom kulturne rubrike Anđelkom Cvijić razgovarao o novoj ulozi medija i o promenama koje su ih u novije vreme zahvatile.
Izdavačka kuća Arhipelaga i Srpski PEN centar organizovali su veliko književno veče na kome je Sesar Antonio Molina govorio o svojoj knjizi Fuga o ljubavi, upravo objavljenoj na srpskom jeziku u izdanju Arhipelaga. O Molini i njegovoj knjizi govorili su Vida Ognjenović, prevodilac Biljana Isailović i Gojko Božović.
Za vreme boravka u Beogradu Sesar Antonio Molina i Gojko Božović dogovorili su se o objavljivanju nove piščeve knjige Gradovi u kojima uminjuje bol, pre deset dana objavljene na španskom jeziku, na srpskom jeziku u izdanju Arhipelaga tokom sledeće godine.

 

Oktobar 2009.

Arhipelag – izdavač godine
Žiri 54. međunardnog beogradskog sajma knjiga jednoglasno je odlučio da Nagradu za izdavača 2009. godine dodeli Izdavačkoj kući Arhipelag iz Beograda.
Nagrada za Izdavača godine uručena je Gojku Božoviću, osnivaču i glavnom uredniku Arhipelaga, na svečanosti u Skupštini grada Beograda 29. oktobra.
Izdavačku kuću Arhipelag odlikuju visoki kriterijumi u izboru knjiga, kako domaćih tako i stranih pisaca, jasno i temeljno profilisane edicije, zavidan nivo koji se odnosi na standarde profesionalnog izdavaštva, tesna saradnja sa mnogim uglednim izdavačkim kućama u Evropi, ali i naročit odnos prema čitaocima, intelektualnoj javnosti i društvenoj zajednici. U toku 2009. godine Arhipelag je objavio 37 knjiga, organizovao veliki broj kulturnih događaja u gradovima Srbije i učestvovao na domaćim, regionalnim i velikim svetskim sajmovima knjiga – kaže se u saopštenju Žirija.
Zajedno sa Arhipelagom, ravnopravnu nagradu za izdavača godine dobila je i Izdavačka kuća Kreativni centar iz Beograda.
Žiri 54. međunardnog beogradskog sajma knjiga radio je u sastavu: profesor dr Radivoj Radić, istoričar, profesor dr Ratko Božović, kulturolog, profesor Mileta Prodanović, slikar i pisac, mr Jasmina Vrbavac, književni kritičar, i Arpad Vicko, književnik i književni prevodilac.

Pisci na štandu Arhipelaga
na 54. Beogradskom sajmu knjiga

Utorak, 27. X, 15-17 časova

Ljubomir Erić (Rečnik straha)
Živorad Nedeljković (Ovaj svet)
Srđan Vučinić (Rađanje kentaura)

Sreda, 28. X, 15-17 časova

Aleksis Stamatis (Bar Flober)
Pisci antologije Svet oko nas:
David Albahari
Jovica Aćin
Laslo Blašković

Četvrtak, 29. X, 15-17 časova

Nikola Moravčević (Vreme vaskrsa)
Borislav Čičovački (Pismo iz Amsterdama)

Petak, 30. X, 15-17 časova

Jelena Lengold (Pretesteriši me)
Vladislav Bajac (Hamam Balkanija)
Dragan Jovanović Danilov (Otac ledenih brda)

Subota, 31. X, 15-17 časova

Vida Ognjenović (Otrovno mleko maslačka)
Ratko Dangubić (Bela priča)
Sesar Antonio Molina (Fuga o ljubavi)
Mihajlo Pantić (Slankamen)

Nedelja, 1. novembar, 12-14 časova

Sesar Antonio Molina (Fuga o ljubavi)

 

Sesar Antonio Molina i Aleksis Stamatis
gosti Arhipelaga na Sajmu knjiga
Na ovogodišnjem 54. međunarodnom sajmu knjiga Izdavačka kuća Arhipelag ekskluzivno će predstaviti čitaocima dva svoja pisca iz inostranstva.
Najpre će se publici predstaviti Aleksis Stamatis, jedan od vodećih grčkih pisaca, autor romana Bar Flober koji je preveden na sve veće evropske jezike, a po njemu je u Grčkoj snimljen i poznati film. U izdanju Arhipelaga upravo je objavljen roman Bar Flober Aleksisa Stamatisa u prevodu Niki i Mine Radulović. Stamatis će u sredu 28. oktobra od 15 do 16 časova biti gost na sajamskom štandu Arhipelaga, a potom će na štandu Grčke, zemlje počasnog gosta Sajma knjiga, biti organizovan još jedan razgovor o romanu Aleksisa Stamatisa, o kome će, pored pisca, govoriti i Gojko Božović, glavni urednik Arhipelaga. Sledećeg dana Stamatis će na štandu Grčke, zajedno sa Nikitom Milivojevićem, govoriti na temu “Književnost i film”.

Sesar Antonio Molina, poznati španski pisac i impresivna figura španske javne i književne scene, predstaviće svoj roman Fuga o ljubavi na štandu Arhipelaga u subotu 31. oktobra od 16 do 17 časova. Potom će od 17 do 18 časova, u sali “Borislav Pekić”, Sesar Antonio Molina učestvovati u zvaničnom programu Sajma knjiga u ciklusu razgovora “Slike iz susedstva”. U nedelju 1. novembra, od 12 do 14 časova, Sesar Antonio Molina biće gost na štandu Arhipelaga, gde će razgovarati sa publikom i medijima. U ponedeljak 2. novembra održaće se velikom književno veče Sesara Antonija Moline, gde će o srpskom izdanju njegovog romana govoriti Vida Ognjenović, Gojko Božović i prevodilac Biljana Isailović.
Arhipelagova izdanja romana Aleksisa Stamatisa i Sesara Antonija Moline prvi su prevodi knjige ovih višestruko prevođenih i nagrađivanih pisaca na srpski jezik.

Pantić u Novom Sadu
Portret Mihajla Pantića predstavljen je 22. oktobra novosadskoj književnoj publici u Američkom kutku, u organizaciji Kulturnog centra Novog Sada.
O pripovedačkom, esejističkom, književno-kritičkom i književnoistorijskom opusu Mihajla Pantića govorili su dr Ivan Negrišorac i Gojko Božović, glavni urednik Arhipelaga.
Mihajlo Pantić je na književnoj večeri pročitao dve svoje priče.
Neposredan povodom za ovo književno veče Mihajla Pantića u Novom Sadu jeste objavljivanje knjige Slankamen u izdanju Arhipelaga.

Arhipelag osnovao projekat READ CENTRAL
Na Sajmu knjiga u Frankfurtu premijerno je predstavljen međunarodni projekat READ CENTRAL (World Literature from Central Europe).
Međunarodni kulturni, književni i izdavački projekat READ CENTRAL pokrenule su četiri izdavačke kuće iz četiri države: Arhipelag iz Srbije, Študentska založba iz Slovenije, Fraktura iz Hrvatske i Magvete iz Mađarske. Prostor na kome ove četiri izdavačke kuće deluju različito se zove, ali su predstavnici ova četiri izdavača nazivom projekta hteli da naglase da je književnost koja nastaje na ovom prostoru među najdinamičnijim evropskim literaturama i da joj stoga, u međunarodnim razmerama, valja posvetiti veću pažnju.

U središtu projekta READ CENTRAL nalazi se zajedničko i koordinirano predstavljanje i promovisanje književnosti iz Centralne i Istočne Evrope na drugim jezičkim područjima. Otuda će četiri kuće osnivači projekta READ CENTRAL organizovati zajedničko predstavljanje svojih pisaca i matičnih književnosti na Sajmu knjiga u Frankfurtu, na sajmovima knjiga u regionu (Solun i Torino), na važnim regionalnim sajmovima knjiga u Evropi (Pariz i Geteborg), kao i na nekim vanevropskim sajmovima knjiga (za početak to će biti Sajam knjiga u Gvadalahari u Meksiku). Osnivači projekta READ CENTRAL za potrebe ovih međunarodnih nastupa štampaće zajednički katalog na engleskom jeziku.
Deo aktivnosti projekta READ CENTRAL odvijaće se i na velikim međunarodnim književnim festivalima. Projekat READ CENTRAL i izdavačke kuće koje su ga pokrenule sarađivaće u realizaciji ovog projekta s međunarodnim kulturnim institucijama, izdavačkim kućama i literarnim agencijama u inostranstvu.
Projekat READ CENTRAL je drugi veliki međunarodni projekat u čijem osmišljavanju i realizaicji učestvuje Izdavačka kuća Arhipelag. Arhipelag već realizuje projekat Sto slovenskih romana, u okviru kojeg je najaktivniji izdavač sa najviše objavljenih knjiga od nacionalnih izdavača ovog projekta.

Klaudiju Magrisu
Nagrada nemačkih izdavača i knjižara za mir
Klaudio Magris, poznati italijanski romansijer, pripovedač i esejista, jedan od najvažnijih savremenih evropskih pisaca, ovogodišnji je dobitnik ugledne Nagrade nemačkih izdavača i knjižara za mir koja se tradicionalno dodeljuje svake godine tokom Frankfurtskog sajma knjiga. Novčani fond ove nagrade iznosi 25.000 evra.
Klaudiju Magrisu nagrada je uručena danas, na velikoj svečanosti u frankfurtskoj katedrali. Obrazlažući svoj izbor, Žiri je istakao Magrisovo angažovanje oko “suživota i saradnje različitih kultura”.
Primajući nagradu, Magris je u som govoru upozorio da rat ima mnogo lica, među kojima su i trgovina organima i postupanje sa ilegalnim imigrantima. “Mi smo se uljuljkali u iluziji da živimo bez rata”, rekao je Magris.
Među ranijim dobitnicima Nagrade nemačkih izdavača i knjižara nalaze se i Orhan Pamuk, Asija Đebar, Vaclav Havel i Suzan Zontag.
Nagrada nemačkih izdavača i knjižara dodeljuje se piscima koji su svojim delom obeležili modernu svetsku književnost i koji su svojim delom i javnim angažmanom doprinosili toleranciji, razumevanju i plodonosnim vezama među narodima i kulturama. Nagrada nemačkih izdavača i knjižara jedno je od najuglednijih književnih priznanja u svetu, a među poznavaocima književnih prilika obično se uzima da je reč o priznanju koje u biografiji dobitnika prethodi Nobelovoj nagradi za književnost.
Klaudio Magris je dobitnik najuglednijih evropskih nagrada za književnost, među kojima se nalaze Vurtova nagrada za evropsku književnost, Lajpciška književna nagrada za evropsko sporazumevanje, Nagrada “Erazmus”, Nagrada “Princ od Asturije”, Austrijska državna nagrada za evropsku književnost, Nagrada “Valter Halštajn”, Nagrada “Strega”, Nagrada “Tomazo di Lampeduza” i Nagrada “Vilenica”.
Izdavačka kuća Arhipelag, čiji je ekskluzivni autor Klaudio Magris, objavila je u poslednje tri godine tri Magrisove knjige: kratke romane Nagađanja o jednoj sablji i Vi ćete, dakle, razumeti i nedavno knjigu novela o Mediteranu Mikrokosmosi.

Otac ledenih brda u Subotici
Roman Otac ledenih brda Dragana Jovanovića Danilova, nedavno objavljen u Arhipelagu, predstavljen je na književnoj večeri koja je održana 15. oktobra u Subotici, u Srpskom kulturnom centru „Sveti Sava“.
Predstavljanje romana Otac ledenih brda izazvalo je veliko interesovanje publike u Subotici. Dragan Jovanović Danilov pročitao je nekoliko odlomaka iz knjige, a potom je, odgovarajući na pitanja svojih čitalaca, govorio o pisanju svog romana i o skupljanju građe za ovaj roman u koji staje čitav XX vek.
O romanu Otac ledenih brda govorio je Gojko Božović, a nekoliko odlomaka iz romana pročitala je glumica Andrijana Videnović.
Na kraju književne večeri Dragan Jovanović Danilov je čitaocima potpisivao rpimerke svog romana Otac ledenih brda.

Otac ledenih brda u Novom Sadu
Premijerno književno veče romana Otac ledenih brda Dragana Jovanovića Danilova, nedavno objavljenog u Arhipelagu, održano je 13. oktobra u Novom Sadu, u organizaciji Kulturnog centra Novi Sad.
Dragan Jovanović Danilov pročitao je novosadskoj publici nekoliko odlomaka iz knjige, a govorio je i o pisanju svog romana koji je za kratko vreme izazvao veliko interesovanje čitalaca.
O romanu Otac ledenih brda govorili su Đorđe Pisarev i Gojko Božović, dok je veče vodio Nedeljko Mamula, urednik tribinskih programa Kulturnog centra Novi Sad.

Književno veče Borislava Čičovačkog
u Biblioteci grada Beograda
Knjiga Borislava Čičovačkog Pismo iz Amsterdama i druge nedopisane biografije, koja je nedavno objavljena u izdanju Arhipelaga, predstavljena je u Biblioteci grada Beograda, u Odeljenju umetnosti, u ponedeljak 12. oktobra.
O knjizi su govorili književni kritičari Mladen Vesković, Gojko Božović, glavni urednik Arhipelaga, i autor.
U muzičkom delu programa nastupili su Isidora Žebeljan i Borislav Čičovački.

 

 

Septembar 2009.

Bodrijar u Arhipelagu
Pakt o lucidnosti ili inteligencija Zla je poslednja objavljena knjiga Žana Bodrijara, testamentarno delo jednog od ključnih mislilaca modernog doba. Bodrijarove analize u knjizi Pakt o lucidnosti ili inteligencija Zla (u prevodu Dejana Ilića) na uzbudljiv i lucidan način preispituju moderni svet, pre svega, političke, društvene i ekonomske procese u njemu. Bodrijar pokreće čitav niz važnih tema: od sveta na granicama realnog do sveta u dubokoj iluziji, od ubistva znaka do masovne proizvodnje nasilja u našem vremenu, od novog karaktera politike do pojavnih i skrivenih oblika inteligencije Zla u modernim vremenima, od Kosova i bombardovanja Srbije do rata u Avganistanu i rata u Iraku.
Smelo i promišljeno, provokativno i oslobođeno, nesvakidašnje i analitično mišljenje o pitanjima sa čijim posledicama svakodnevno živimo. Bodrijar preispituje neke od najvažnijih tema kojima se bavio u svom opusu. Knjiga Pakt o lucidnosti ili inteligencija Zla pokazuje retku sposobnost ovog mislioca da se na analitički produbljen način bavi aktuelnim, burnim, izazovnim pitanjima svakodnevice i žive, još neohlađene istorije. S Bodrijarovom knjigom bolje razumemo svet u kome živimo.
U izdanju Arhipelaga objavljene su dve Bodrijarove knjige Duh terorizma i Power Inferno u jednom tomu i pod zajedničkim naslovom Duh terorizma (2007).

Borislav Čičovački na književnom festivalu u Antverpenu
Borislav Čičovački, ekskluzivni pisac „Arhipelaga“, bio je gost poznatog književnog festivala „Jedna druga knjiga“, koji je upravo završen u belgijskom gradu Antverpenu. Povod za učešće našeg pisca bilo je objavljivanje njegovog novog romana Raskovnik u izdanju izdavačke kuće „Kontakt“ iz Amsterdama.
Tokom posebnog programa festivala, posvećenog novom romanu Borislava Čičovačkog, sa piscem je vođen razgovor u prisustvu publike, a čitani su i odlomci njegovog romana Raskovnik.
Do sada su u Holandiji objavljena tri romana i jedna knjiga priča Borislava Čičovačkog.
Izdavačka kuća „Arhipelag“ nedavno je na srpskom jeziku objavila knjigu priča Borislava Čičovačkog Pismo iz Amsterdama.

Hamam Balkanija u Zavodu za kulturni razvitak
Hamam Balkanija, roman Vladislava Bajca koji je za godinu dana dobio dve velike književne nagrade i objavljen u četiri izdanja, predstavljen je 7. oktobra na književnoj tribini Zavoda za kulturni razvitak u okviru ciklusa “Pisci Starog Grada”.
Pred velikim brojem posetilaca Vladislav Bajac je govorio o poetici svog romana i o slojevima istorije i savremenosti u njemu.
O romanu Hamam Balkanija govorio je Gojko Božović.

 

Rađanje kentaura Srđana Vučinića u Arhipelagu
U izdanju Arhipelaga upravo je objavljeno Rađanje kentaura, nova knjiga eseja Srđana Vučinića o filmu i književnosti i o najprovokativnijim primerima plodonosnog preplitanja ove dve umetnosti. Vučinić piše o časovima velikih susreta filma i književnosti kao o nekim od najznačajnijih događaja u modernoj kulturi i umetnosti.
Knjiga Rađanje kentaura donosi nova tumačenja poznatih filmova i književnih dela, svedočeći o kentaurskom duhu moderne umetnosti.
U ovoj knjizi nalaze se lucidno pisani eseji o Tarkovskom, Vendersu, Zvjagincevu ili Bergmanu, o Crnjanskom, Borhesu, Kafki, Pekiću ili Radoslavu Petkoviću, o Mirku Kovaču, Aleksandru Petroviću i novoj generaciji srpskog filma.

Nova knjiga Jelene Lengold Pretesteriši me u Arhipelagu
Arhipelag je ekskluzivno objavio novu knjigu priča Jelene Lengold Pretesteriši me.
U knjizi Pretesteriši me nalaze se tri tematska ciklusa priča Jelene Lengold: priče o ljubavi i svakodnevici, priče o odrastanju i porodici, erotske priče.
Jelena Lengold u knjizi Pretesteriši me sugestivno i uzbudljivo pripoveda o malim i skrivenim događajima u svakodnevici koji se pokazuju kao ključni događaji u životima njenih junaka.
Pripovedanje o svakodnevici i strastima sredovečne svakodnevice gradskih junaka u pričama iz knjige Pretesteriši me pretvara se u pripovedanje o ljubavi i njenim demonima.
Priče Jelene Lengold odlikuju se iznijansiranim stilom, upečatljivim jezikom i nesvakidašnje usredsređenim pripovedanjem zahvaljujući kome mali događaji iz svakodnevice postaju sudbinska pitanja u životima modernih junaka.
U knjizi Pretesteriši me, koje se sastoji od izabranih priča Jelene Lengold iz knjiga Pokisli lavovi i Lift, nalaze se antologijski primeri moderne srpske pripovetke.

Otac ledenih brda Dragana Jovanovića Danilova u Arhipelagu
Uzbudljiva priča u koju staje ceo XX vek i u kojoj se ukazuju najrazličitija iskustva modernog čoveka, od poslednje noći na brodu „Titanik“ do kolekcionarskih strasti čudaka i posvećenika, od rata u Vijetnamu do rata u Bosni, od Venecije na prelazu iz XIX u XX vek do avanturističkih otkrića modernih gradova, od čudesne biblioteke na Islandu do grada Lodeva u Francuskoj u kojoj glavni junak otkriva svog davnog izgubljenog brata.
U ovom odlično pisanom i komponovanom romanu sve vreme dominira priča koja u sebi okuplja uspone i udese, nove i stare mitove modernog čoveka, kao i njegova raznolika saznanja.
Otac ledenih brda predstavlja neposredan susret sa činjenicama stvarnosti, sa autentičnim i proživljenim iskustvom. Otuda ovaj roman pleni svojom retkom snagom i kada govori o Srbiji devedesetih, i kada svedoči o ratovima u drugoj polovini XX veka, i kada pripoveda o umetničkim i javnim istorijama modernog doba, i kada nas vodi, zajedno s Danilom Medakovićem, jedinim Srbinom koji je plovio na „Titaniku“, prema prizorima ispunjenog i vitalnog života.

Hamam Balkanija na Danima evropske baštine
Roman Vladislava Bajca Hamam Balkanija, čije je četvrto izdanje nedavno objavio Arhipelag, predstavljen je na književnoj večeri koja je održana u Svečanoj sali opštine Savski Venac 17. septembra. Predstavljanje romana Hamam Balkanija deo je programa u okviru Dana evropske baštine.
Pošto je ovo veče bilo posvećeno Isidori Sekulić, pored romana Vladislava Bajca, nagrađeniog ove godine nagradom “Isidora Sekulić”, predstavljen je i roman Laure Barne Moja poslednja glavobolja posvećen Isidori Sekulić.
O romanu Hamam Balkanija govorio je Gojko Božović, glavni urednik Arhipelaga.
Književno veče koje su organizovali Gradska opština Savski Venac i fond “Isidora Sekulić” vodio je pisac Ratko Adamović.

Slankamen Mihajla Pantića u Arhipelagu
Slankamen, nova knjiga priča i esejističke proze Mihajla Pantića, jedno od vodećih savremenih srpskih pripovedača i esejista, objavljena je u izdanju Arhipelaga. Odlično pisana, ova knjiga predstavlja izvrsno svedočanstvo o svakodnevici i o književnosti u tranziciji.
U knjizi Slankamen nalaze se priče i putopisne proze o Slankamenu kao jednom obliku života, o Parizu kao novom Vavilonu, o oblacima nad Irskom ili o savremenoj Ukrajini i Rusiji. U Slankamenu se sugestivno pripoveda o raznolikim iskustvima savremenog života u svetu punom neispričanih priča. Neke od tih priča ispričao nam je s posebnom snagom Mihajlo Pantić u knjizi Slankamen.
U esejističkom delu knjige Pantić govori o novom liku srpske književnosti, o književnosti u tranziciji, o temeljnoj promeni statusa i uloge književnosti u modernom dobu, o priči kao čudu i o piscima kao lovcima na priče.
Posebno zanimljiv deo knjige predstavljaju fragmenti ličnog mita o stvarnom i mogućem Novom Beogradu.

Klaudiju Magrisu Nagrada “Vilenica”
Klaudio Magris, čuveni italijanski pisac i jedan od vodećih autora savremene savremene evropske književnosti, ovogodišnji je dobitnik prestižne evropske nagrade “Vilenica" koja mu je dodeljena na istoimenom međunarodnom književnom festivalu u Sloveniji. Nagrada “Vilenica” dodeljuje se za životno delo.
Među dosadašnjim dobitnicima Nagrade “Vilenica” nalaze se Zbignjev Herbert, Milan Kundera, Tomas Venclova, Peter Handke, Peter Esterhazi, Adam Zagajevski, Peter Nadaš, Ana Blandijana i Miodrag Pavlović, koji je ovu nagradu dobio 2006. godine.
Klaudio Magris je dobitnik gotovo svih najvažnijih evropskih nagrada za književnost. Pre Nagrade “Vilenica”, Magris je dobio i Vurtovu nagradu za evropsku književnost, lajpcišku književnu nagradu za evropsko sporazumevanje, Nagradu “Erazmus”, Nagradu “Princ od Asturije”, Austrijsku državnu nagradu za evropsku književnost, Nagradu “Valter Halštajn”, Nagrada “Strega”, Nagradu “Tomazo di Lampeduza”, Nagradu za mir nemačkih izdavača i knjižara. Poslednjih godina Klaudio Magris se pominje kao jedan od najozbiljnijih kandidata za Nobelovu nagradu za književnost.
“Arhipelag”, ekskluzivni izdavač dela Klaudija Magrisa na srpskom jeziku, upravo je objavio njegovu knjigu novela Mikrokosmosi, u kojoj se ovaj pisac pokazuje kao jedinstveni pripovedač i hroničar Trsta i Mediterana, Srednje Evrope i Podunavlja.

 

Avgust 2009.

Četvrto izdanje romana Hamam Balkanija
Izdavačka kuća Arhipelag upravo je objavila četvrto izdanje romana Vladislava Bajca Hamam Balkanija. Prvo izdanje ovog romana objavljeno je u izdanju Arhipelaga krajem juna 2008, drugo izdanje objavljeno je početkom novembra 2008, dok je treće izdanje romana Hamam Balkanija objavljeno krajem januara 2009. godine.
Četiri izdanja za godinu dana, zajedno sa izuzetno pozitivnim odjecima među čitaocižma i u književnoj kritici, predstavljaju veliki uspeh romana Hamam Balkanija za koji je već sada jasno da je prepoznat kao knjiga koja prevazilazi sezonu u kojoj se pojavio. Hamam Balkanija je jedan od načitanijih romana na srpskom jeziku u poslednjih godinu dana, što je pokazalo i istraživanje tržišta knjige koje je sprovela Internet knjižara Knjižara.com.
Roman Hamam Balkanija je za proteklih godinu dana dobio nekoliko velikih priznanja. Najpre je tokom jeseni 2008. godine dobio prestižnu međunarodnu književnu nagradu „Balkanika“ za najbolju knjigu objavljenu na nekom od jezika Balkana u 2007. i 2008. godini, a potom i nagradu „Zlatni Hit liber“ Redakcije za kulturu i umetnost RTS kao jedna od deset najtraženijih knjiga na srpskom jeziku u prošloj godini.
Nedavno je roman Hamam Balkanija nagrađen i nagradom „Isidora Sekulić“ za knjigu godine.
Za roman Hamam Balkanija vlada veliko interesovanje stranih izdavača. Vladislav Bajac i njegov srpski izdavač Arhipelag potpisali su ugovore sa izdavačima u Austriji, Norveškoj, Hrvatskoj i Bugarskoj o objavljivanju romana Hamam Balkanija u ovim zemljama tokom 2009. godine, a u toku su pregovori s francuskim, italijanskim, švedskim i slovenačkim izdavačima. Hamam Balkanija će do kraja godine biti objavljen i na engleskom jeziku. Budući da je Bajčev roman dobitnik nagrade „Balkanika“, može se očekivati da će ovaj roman uskoro biti objavljen i na makedonskom, grčkom, rumunskom, turskom i albanskom jeziku.
Roman Vladislava Bajca Hamam Balkanija predstavlja uzbudljivu i promišljenu priču o dva istorijska vremena i o junacima smeštenim u prostoru između dva identiteta. Istorijska vremena romana Hamam Balkanija jesu XVI vek i naše vreme, dok su junaci ove snažne proze u kojoj se lične drame pretapaju sa dramatičnim istorijskim događajima Mehmed-paša Sokolović i kodža Mimar Sinan, Sulejman Veličanstveni i veliki vezir Rustem-paša, ali i u našem vremenu slavni turski pisac Orhan Pamuk i Vladislav Bajac, Alberto Mangel i Alen Ginzberg, Lenard Koen i Sjon, Alan Stivel i vođa ETA Raul T., Čedomil Veljačić i Geri Snajder... Komponovan tako da se u njemu naizmenično smenjuju XVI vek i naše vreme, ćirilična i latinična poglavlja, roman Vladislava Bajca je izvrsno napisana proza o identitetu i o dvojstvima koji se otvaraju u njegovim istorijskim junacima i u izmišljenim junacima sa stvarnim imenima. To se pogotovu vidi u sudbini Mehmed-paše Sokolovića čija je drama identiteta između velikog vezira i nekadašnjeg mladog monaha Baja Sokolovića, Srbije i Turske, hrišćanstva i islama, dužnosti i intime, istorije i privatnosti. Pripovedanje Vladislava Bajca predstavlja iznutra ovu podvojenost, pokazujući njene primere i na upečatljivim i slavnim savremenim sudbinama. U ovom romanu ne susreću se samo dva sveta, već ono što je mnogo teže – dva sveta u jednom te istom čoveku. Ali se ovde na izuzetan način susreću i dva grada – Istanbul i Beograd.

Mikrokosmosi Klaudija Magrisa u Arhipelagu
Knjiga novela Klaudija Magrisa Mikrokosmosi pripoveda o Trstu i Mediteranu, o Veneciji i Dunavu, o jadranskim ostrvima i mestima, o odrastanju i životu na Mediteranu, o vedrini i svetlosti mora, o Italiji i drugoj Jugoslaviji i njenoj propasti.
Trst, sa svojom istorijom i svakodnevicom, sa slavnim i običnim ljudima, jeste magično i težišno mesto ove knjige koja se potom širi na ceo Mediteran donoseći nam uzbudljive, pronicljive i zanosne priče iz istorije i života, iz literature i iskustva, iz mediteranskih legendi i slojeva pamćenja. U ovoj knjizi Klaudio Magris se pokazuje kao jedinstven i neponovljiv hroničar i pripovedač Mediterana.
U devet vrhunski napisanih novela, punih i mudrosti i uzbudljivosti, retkih saznanja i autentičnih iskustava, Klaudio Magris polazi od malih, svedenih i gotovo intimnih prostora, kao što je neki kafe, kakvo malo mediteransko ostrvo ili neki senovit vrt, da bi potom širio svoju pripovednu perspektivu i u prostoru i u vremenu. Zahvaljujući takvom majstorskom postupku, u knjizi Mikrokosmosi dobijamo povesti čitavog Mediterana i prostora koji su njegovo zaleđe, ali dobijamo i raskošne istorije kako tršćanskih ulica i parkova, spomenika i kafea, tako i istorije koje se se zbivale na manje ili više poznatim mediteranskim ostrvima ili brodovima koji su u novijim ili starijim vremenima krstarile Mediteranom. Devet novela u knjizi Mikrokosmosi mogu se čitati i kao jedinstven roman o jednom gradu, o jednom moru i ljudima koji a tim gradom u tim morem dolazili u vezu.
Mikrokosmosi su možda najzanimljivija i najuzbudljivija knjiga o Mediteranu. U ovoj knjizi možemo beskrajno uživati, ali u njoj možemo i mnogo saznati o mediteranskim gradovima i ostrvima, ljudima i mitovima ili se podsetiti na mitska mesta Meduterana.
Za knjigu Mikrokosmosi Klaudio Magris je dobio nagradu „Strega“, najvažnije književno priznanje u Italiji. Magris je jedan od najvažnijih savremenih evropskih pisaca, dobio je većinu značajnih evropskih književnih nagrada, a njegove knjige su prevedene na sve veće svetske jezika.
Pre Mikrokosmosa, Arhipelag je objavio dva kratka romana Klaudija Magrisa: Nagađanja o jednoj sablji i Vi ćete, dakle, razumeti. Srpsko izdanje Mikrokosmosa objavljeno je u prevodu Snežane Milinković.

Jul 2009.

Zlatno runo – najbolja edicija godine
Arhipelagovu ediciju Zlatno runo žiri „Trga od knjige“, Međunarodnog sajma knjiga u Herceg Novom, proglasio je za najbolju ediciju godine.
Jednoglasnom odlukom Žirija ravnopravne plakete za ediciju godine dobili su Arhipelag za ediciju Zlatno runo i Srpska književna zadruga za jubilarno 100. kolo.
U ediciji Zlatno runo u proteklih godinu dana, između dva Sajma knjiga u Herceg Novom, Arhipelag je objavio romane Vladislava Bajca, Karlosa Fuentesa, Vilijama T. Volmana, Đerđa Konrada i Davida Grosmana, knjige priča Vide Ognjenović, Jelene Lengold, Klaudija Magrisa i Borislava Čičovačkog, kao i antologiju najkraćih srpskih priča XX veka Mihajla Pantića.
Sajam knjiga u Herceg Novom okuplja izdavače iz Crne Gore, Srbije i Bosne i Hercegovine.

Jeleni Lengold uručena nagrada Biljana Jovanović
Jeleni Lengold, autorki knjige priča Vašarski mađioničar, uručena je 29. jula nagrada Biljana Jovanovic za najbolju knjigu objavljenu u 2008. godini na svečanosti u prostorijama Srpskog književnog društva, u Francuskoj 7.
Knjiga Vašarski mađioničar objavljena je u izdanju Arhipelaga u oktobru 2008. godine.
Nagradu, koja se sastoji od povelje i novčanog iznosa, Jeleni Lengold uručila je Vladislava Gordić Petković, u ime Žirija čiji su ostali članovi Božo Koprivica (predsednik), Ana Ristović, Milan Đorđević i Milovan Marčetić. Žiri je odluku o nagradi doneo jednoglasno.
Uručujuči nagradu Jeleni Lengold, Vladislava Gordić Petković je naglasila:
- U savremenoj srpskoj prozi retka su dela u kojima je efektno predstavljen sukob i susret različitih aspekata ženskosti. Proza Jelene Lengold otvara pitanja ženskog kao poetičke prednosti i egzistencijalne ugroženosti. Usredsređujući se na patnje i radosti svojih junakinja, autorka ih veštim pripovednim manevrima vodi kroz opasnosti i kompromise, samooptuživanje i izgubljene iluzije. Lengoldova predstavlja ženske strasti i konflikte jednako hrabro i jednako beskompromisno kako je to činila Biljana Jovanović u romanima Pada Avala i Psi i ostali. Obazrivo i nenametljivo a istovremeno potresno i erotski intrigantno, Jelena Lengold analizira slike iz života žene, istražuje tegobne teme starosti i smrti, iščeznuća lepote i gašenja emocija. U poetičkom ključu bliskom Biljani Jovanović, autorka pripoveda o tugama i ljubavima svojih junaka, o odlaganom samoubistvu, o neizlečivoj usamljenosti u okruženju bez obeležja, u prostoru gde su politika i istorija pod suspenzijom. Bez patetike i sladunjavosti i na dobro čuvanoj granici sentimentalnosti i ironije, Jelena Lengold varira ljubavne, erotske i pustolovne motive u zbirci priča koja po snazi izraza i umetničkom zamahu spada u vrh prošlogodišnje prozne produkcije.
Podsećajući da je ovo druga književna nagrada koju u poslednjih nekoliko meseci dobija knjiga Vašarski mađioničar Jelene Lengold, Gojko Božović, urednik i izdavač knjige, rekao je da su i nagrada Biljana Jovanović i nagrada Žensko pero autorki i njenoj knjizi dodeljene jednoglasno.
- Saglasje čitalaca i kritike o visokim vrednostima knjige Vašarski mađioničar pokazuje kako je prepoznata sugestivnost ovog pripovedanja i izrazitost pripovedačkog glasa Jelene Lengold – rekao je Božović.
Primajući nagradu Biljana Jovanović, Jelena Lengold je kazala:
- Vašarski mađioničar se nastavlja na moje prethodne knjige i progovara o stvarima o kojima je ponekad teško razmišljati.

Arhipelag na Sajmu knjiga u Herceg Novom
Arhipelag učestvuje na Sajmu knjiga u Herceg Novom od 21. do 28. jula. Sajam knjiga u Herceg Novom održava se u organizaciji Gradske biblioteke Herceg Novi. Pored svojih od ranije poznatih i nagrađivanih izdanja, Arhipelag će predstaviti i upravo objavljene knjige Borislava Čičovačkog Pismo iz Amsterdama, Jelene S. Banković Deus Aderit, Slobodana Mickovića Aleksandar i smrt i Nikole Moravčevića Albion, Albion.
U okviru programa „Trg od knjige“ Gojko Božović, glavni urednik Arhipelaga, predstaviće projekat 100 slovenskih romana na otvaranju Sajma knjiga 21. jula u 21 čas.

Pismo iz Amsterdama Borislava Čičovačkog u izdanju Arhipelaga
U izdanju Arhipelaga upravo je objavljena nova knjiga priča Borislava Čičovačkog Pismo iz Amsterdama i druge nedopisane biografije.
Borislav Čičovački u knjizi Pismo iz Amsterdama sugestivno i zanimljivo pripoveda o velikom susretu Istoka i Zapada u nekoliko istorijskih doba, a pogotovu u našem vremenu. Okrenute i velikim i intimnim temama, zasnovane i na erudiciji i na provokativnosti pripovednja, upečatljive priče iz knjige Pismo iz Amsterdama otkrivaju čitaocima nedovoljno poznati Zapad i jedan drugačiji Istok, a naročito se bave njihovim su¬sretom i dramama i mitovima koji iz tog susreta proističu.
Holandska književna kritika povodom proze Borislava Čičovačkog kaže da „on piše predivno suptilnu, poetičnu, istovremeno duhovitu i tužnu prozu, onakvu na kakvu se nailazi samo kod najboljih istočnoevropskih pisaca”.
U Holandiji su do sada objavljene četiri knjige Borislava Čičovačkog. Ovo je druga piščeva knjiga objavljena u Srbiji.

Deus Aderit Jelene S. Banković u izdanju Arhipelaga
Epistolarni roman Jelene S. Banković Deus Aderit / Letters to Dr. Jung predstavlja uzbudljivo i promišljeno pripovedanje o nekim od najvažnijih pitanja modernog čoveka i modernog vremena. Sačinjen od devetnaest ukrštenih pisama i nastao na bogatoj erudicijskoj i kulturnoj osnovi, ovaj roman se na intrigantan, usredsređen i sugestivan način bavi pitanjima intime i svakodnevice, vere i sumnje, znanja i intuicije, čudesnih ukrštaja u ljudskom životu i trenutaka u kojima se u ubrzanoj stvarnosti dolazi do dubljih uvida i boljih saznanja.
Deus Aderit / Letters to Dr. Jung Jelene S. Banković predstavlja intenzivnu potragu za smislom u svakodnevnom životu modernog čoveka, potragu utoliko izazovniju što je taj smisao teško dokučiv i što ga u svojoj privatnosti otkrivaju samo senzibilni junaci modernih vremena. O tom smislu, o izazovima koji stoje na putu do njega i o takvim junacima, neobično uverljivo i umešno pripoveda Jelena S. Banković vodeći složen i uzbudljiv dijalog sa modernim dobom i sa kultunim nasleđem, pogotovu sa Jungom.
U knjizi Deus Aderit / Letters to Dr. Jung postoji i devetnaest kolornih ilustracija, a autor većine njih je Nikola Moravčević. Predgovor knjizi Deus Aderit / Letters to Dr. Jung napisala je Suzan M. Tibergien.

Odlazak od kuće i povratak kući – knjiga juna
Odlazak od kuće i povratak kući, roman Đerđa Konrada, jednog od vodećih savremenih evropskih pisaca, izabrana je za knjigu meseca juna po izboru posetilaca portala www.myserbia.net. Glasanje je trajalo od 8. juna do 6. jula, a za roman Odlazak od kuće i povratak kući glasalo je 27.8% posetilaca ovog portala. Isti broj glasova dobila je i knjiga Igora Mandića U zadnji čas.
Arhipelag priprema srpsko izdanje novog romana Đerka Konrada Pomračenje sunca, na brdu koje će biti objavljeno tokom septembra ove godine.

Vladislavu Bajcu uručena Nagrada „Isidora Sekulić“
Vladislavu Bajcu je 23. juna, na svečanosti u Skupštini grada Beograda, pred velikim brojem predstavnika književnog, kulturnog i javnog života, uručena Nagrada „Isidora Sekulić“ za roman Hamam Balkanija za najbolju knjigu objavljenu na srpskom jeziku u svim žanrovima u 2008. godini. Arhipelag je do sada objavio tri izdanja romana Hamam Balkanija.
Posle pozdravne reči Tomislava Đorđevića, predsednika Opštine Savski venac, koja zajedno sa Fondom „Isidora Sekulić“ i dodeljuje ovu nagradu, o romanu Vladislava Bajca Hamam Balkanija govorila je predsednica Žirija dr Dubravka Popović Srdanović.
Nagradu Vladislavu Bajcu uručio je predstavnik Fonda „Isidora Sekulić“ književnik Ratko Adamović.
Primajući ovo visoko priznanje, Vladislav Bajac je u svojoj besedi govorio o romanu koji je dugo pisao i o Beogradu s kojim su njegovi junaci neraskidivo povezani. Potom je Bajac pročitao i jedan odlomak iz nagrađenog romana Hamam Balkanija.
Ovo je već treća nagrada koju je Vladislav Bajac dobio za roman Hamam Balkanija.
U oktobru prošle godine Bajac je dobio uglednu Međunarodnu književnu nagradu Balkanika za najbolju knjigu objavljenu na nekom od jezika Balkana u 2007. i 2008. godini.
Krajem decembra Bajcu je dodeljena nagrada Zlatni Hit liber Redakcije za kulturu i umetnost RTS kao piscu jedne od deset najčitanijih knjiga u 2008. godini.

Književno veče Jelene Lengold u Šapcu
Knjiga priča Jelene Lengold Vašarski mađioničar, za koju je autorka nedavno dobila nagrade „Biljana Jovanović“ i „Žensko pero“, predstavljena je na književnoj večeri u Šabačkoj biblioteci 24. juna. O prozi Jelene Lengold govorio je Gojko Božović, glavni urednik Arhipelaga.

Nagrada „Isidora Sekulić“ Vladislavu Bajcu za roman Hamam Balkanija
Vladislav Bajac dobitnik je književne nagrade „Isidora Sekulić“ za najbolju knjigu objavljenu 2008. godine za roman Hamam Balkanija u izdanju Izdavačke kuće „Arhipelag“ iz Beograda. Nagradu koju dodeljuje Fond „Isidora Sekulić“ Vladislav Bajac je dobio većinom glasova. U najužem izboru bili su i roman Vladimira Kecmanovića Top je bio vreo (koji je dobio dva glasa) i knjiga eseja Predraga Krstića Filozofska životinja. U konkurenciji za nagradu za najbolju knjigu 2008. godine (prozu, poeziju ili esej) učestvovalo je 39 knjiga.
Odluku o nagradi doneo je žiri u sastavu: profesor dr Dubravka Popović Srdanović (predsednik), mr Milica Jeftimijević Lilić, mr Milena Stojanović, Ratomir Rale Damjanović i Petar Arbutina.
U saoštenju žirija naglašavaju se originalnost i sugestivnost pripovedanja u romanu Vladislava Bajca:
- Nastala veštim smisaonim i simboličkim, kao i analoškim i metaforičkim spajanjem dva paralelna narativna toka različitih žanrovskih identiteta (o čemu svedoči ne samo podnaslov roman i druge priče, već i u ovim žanrovskim odrednicama nadahnuto sjedinjene suprotnosti dokumentarnog i fikcionalnog, epskog i lirskog, esejističkog i dramatskog, lokalnog i univerzalnog, ludičkog i ozbiljnog), pisanih u oba srpska pisma, latiničnom i ćiriličnom koja se naizmenično smenjuju u poglavljima čije naslove predstavljaju slova abecede odnosno azbuke, proza Vladislava Bajca Hamam Balkanija bavi se na izuzetno zanimljiv i originalan način značajnim, a u savremenoj književnosti i teoriji sveprisutnim pitanjem složenosti (dvojnosti, višestrukosti) ličnog, nacionalnog i verskog identiteta, pronicljivo sagledavajući njegove istorijske, socijalne, ideološke i političke, ali i civilizacijske, kulturološke, lingvističke i druge aspekte kroz istoriju i savremenost, pritom se s uspehom izdižući iznad njegovog čestog tumačenja iz perspektive crnobele vestern poetike i tako nadilazeći skučenu/ideologizovanu vizuru „naše“ ili „njihove“ istorije kao i šematizovanu podelu na patriote i izdajnike.
Hamam Balkanija prati zbivanja u dva istorijska razdoblja, XVI veku i našem, savremenom dobu,u dva glavna prostora, osmanskoj carevini u užem smislu i Rumeliji (evropskom delu osmanskog carstva), i junake koji u tim vremenima i prostorima bivstvuju između/u dva identiteta.
Celi tekst kao lajt motiv prožima ideja da se identitet, mada uslovljen istorijom i vremenom, u potpunosti ostvaruje samo njihovim prevazilaženjem, u stvaranju. Kao težnja za trajnošću prisustva nesvakidašnji zadužbinarski zanos Mehmed paše koji počiva na zamisli o gradnji brojnih hamama i graditeljska posvećenost Mimar Kodže Sinana ovom objektu, u viziji autora izjednačeni sa žudnjom za umetničkom kreacijom naših savremenika, imaju posebno mesto. Hamam, građevina koja zauzdava vodu, i njenu simboliku prolaznosti preoblikuje u postojanost, opuštanje i uživanje, pojavljuje se stoga u romanu ne samo kao mesto telesnog i duhovnog očišćenja, već i most među epohama, a kupanje u njemu kao možda jedinstven metafizički trenutak u kojem sve suprotnosti mogu biti izmirene, i svi raskoli unutar identiteta i između identiteta, prevaziđeni.
U saopštenju žirija posebno se izdvaja piščevo umeće da u jednoj složenoj temi oživi minulu istoriju:
- Stilska osobenost ovog romana je jezička svedenost. Ona jasno manifestuje sposobnost Vladislava Bajca da inspirisano oblikuje i oživi svoje istorijski udaljene likove i prostore, kao i da veštinu korišćenja svakodnevnog, kolokvijalnog jezika, uspostavi kao pandan složenom sistemu ideja i kulturnih fenomena neprestano podložnih preispitivanju.
Nagrada „Isidora Sekulić“ biće dodeljena Vladislavu Bajcu na svečanosti u Skupštini grada Beograda 23. juna.
Roman Hamam Balkanija dobio je i Međunarodnu književnu nagradu „Balkanika“ za najbolju knjigu objavljenu na nekom od jezika Balkana u 2007. i 2008. godini. Za manje od godinu dana u izdanju „Arhipelaga“ objavljena su tri izdanja ovog romana. Ovaj roman Vladislava Bajca trenutno se prevodi na deset jezika.

Bajac u Višegradu
Hamam Balkanija, roman Vladislava Bajca, objavljen u izdanju Arhipelaga, predstavljen je na završnoj večeri „Višegradske staze“, kulturne manifestacije posvećene Ivi Andriću.
Književno veče Vladislava Bajca održano je 8. juna u Maloj sali Doma kulture u Višegradu. Bila je to prilika da se o romanu u kome je jedna od glavnih figura Mehmed-paša Sokolović razgovara pored mosta čiji je Mehmed-paša zadužbinar.

Vašarski mađioničar – knjiga nedelje
Vašarski mađioničar, knjiga priča Jelene Lengold, eksluzivnog pisca Arhipelaga, proglašena je za knjigu prve nedelje juna glasovima posetilaca sajta www.myserbia.net. Knjiga Jelene Lengold dobila je 34,5% glasova posetilaca ovog sajta tokom protekle nedelje.

Nagrada Žensko pero za Jelenu Lengold i knjigu Vašarski mađioničar
Nagrada Žensko pero uručena je Jeleni Lendold, ekskluzivnom autoru Arhipelaga, 4. juna na svečanosti u Skupštini grada Beograda pred velikim brojem pripadnika književnog, kulturnog i javnog života.
Nagrada Žensko pero, koju dodeljuje Politika Bazar za najbolju knjigu proze, roman ili knjigu priča, neke srpske autorke u toku jedne godine, pripala je Jeleni Lengold za knjigu priča Vašarski mađioničar koja je objavljena u izdanju Izdavačke kuće Arhipelag iz Beograda.
Odluku o nagradi jednoglasno je doneo žiri u sastavu: predsednica Neda Todorović, počasna predsednica Madlena Cepter, zamenik glavnog urednika „Bazara“ Ljiljane Jovanović, pisac Rajko Lukač i književni kritičar Nenad Šaponja, posle razmatranja velikog broja knjiga savremenih srpskih autorki objavljenih tokom 2008. godine.
Nagrada „Žensko pero“ sastoji se od povelje, novčanog iznosa od 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti i zlatnog nalivpera ručne izrade koje dodeljuje Fond „Filip i Madlena Cepter“.
Primajući nagradu, Jelene Lengold se zahvalila članovima žirija, časopisu Politika Bazar, Fondu „Madlena i Filip Cepter“, i izdavaču Arhipelag koji je „uvek stajao na mojoj strani i bio potrebna podrška i podsticaj meni koja pišem retko“.
Uručujući nagradu Žensko pero Jeleni Lengold, Branka Jeremić-Subota, glavna i odgovorna urednica Bazara, posebno je istakla književnu snagu priča Jelene Lengold:
- I ovogodišnjoj konkurenciji od 40 radova za najbolju knjigu 2008. godine izabrali smo Vašarskog mađioničara Jelene Lengold, jer je pisan velikom književnom snagom. Njene priče su autentično svedočanstvo o intimi i svakodnevici, o čudima ljubavi i prosvetljenja koja ona nosi.
- Izuzetno sam počastvovana Bazarovom nagradom jer je ona jedna od retkih koje učine da se pisac, u ovo izokrenuto vreme, zaista oseti kao važna ličnost – kazala je Jelena Lengold.
Jelena Lengold je nedavno za knjigu Vašarski mađioničlar dobila i nagradu „Biljana Jovanović“ za knjigu godine.

Jelena Lendold povodom nagrade Žensko pero
Pisanje je srodno ljubavi
- Pisanje je izuzetno intiman čin, veoma srodan ljubavi, i u njemu je naša potreba za povratnom emocijom izuzetno velika. Nagrade su znak da ljudi prihvataju, prepoznaju, razumeju ono što radimo, a to je ono za čime valjda većina umetnika čezne. Osim toga, meni je velika radost i to što znam da se kod nas nagrađene knjige još više čitaju pa se tako mogu nadati da će mi Žensko pero doneti još jedan broj novih čitateljki i čitalaca.
Moram priznati da ja nikada nisam bila pisac sa nekom prevelikom motivacijom i ambicijom, Ja pišem samo kad baš moram, kad je to u svakom pogledu jače od mene. Uvel mi se činilo da da svi drugi pisci grizu mnogo više od mene. I samu sebe sam na neki način doživljavala kao nekoga ko je pomalo po strani od glavnih književnih tokova. Međutim, dve nagrade koje su se ovog proleća dogodile, zaista su me na neki način trgnule iz te moje stalne spisateljske letargije i – ko zna – možda će me jedno pravo zlatno pero u ruci navesti da malo češće pišem, da ne prolazi baš uvek po 4-5 godina od knjige do knjige. Videćemo...

Zlatna povelja za Arhipelag
Časopis Bazar je dodelio Zlatnu povelju Izdavačkoj kući Arhipelag, izdavaču knjige priča Vašarski mađioničar Jelene Lengold, nagrađenom književnim priznanjem Žensko pero 2008.
Na svečanosti u Skupštini grada Beograda, prilikom uručenja nagrade Žensko pero Jeleni Lengold, Branka Jeremić-Subota, glavna i odgovorna urednica Bazara, uručila je Zlatnu povelju Gojku Božoviću, osnivaču i glavnom uredniku Arhipelaga.

Jun 2009.

Vladislavu Bajcu uručena Nagrada „Isidora Sekulić“
Vladislavu Bajcu je 23. juna, na svečanosti u Skupštini grada Beograda, pred velikim brojem predstavnika književnog, kulturnog i javnog života, uručena Nagrada „Isidora Sekulić“ za roman Hamam Balkanija za najbolju knjigu objavljenu na srpskom jeziku u svim žanrovima u 2008. godini. Arhipelag je do sada objavio tri izdanja romana Hamam Balkanija.
Posle pozdravne reči Tomislava Đorđevića, predsednika Opštine Savski venac, koja zajedno sa Fondom „Isidora Sekulić“ i dodeljuje ovu nagradu, o romanu Vladislava Bajca Hamam Balkanija govorila je predsednica Žirija dr Dubravka Popović Srdanović.
Nagradu Vladislavu Bajcu uručio je predstavnik Fonda „Isidora Sekulić“ književnik Ratko Adamović.
Primajući ovo visoko priznanje, Vladislav Bajac je u svojoj besedi govorio o romanu koji je dugo pisao i o Beogradu s kojim su njegovi junaci neraskidivo povezani. Potom je Bajac pročitao i jedan odlomak iz nagrađenog romana Hamam Balkanija.
Ovo je već treća nagrada koju je Vladislav Bajac dobio za roman Hamam Balkanija.
U oktobru prošle godine Bajac je dobio uglednu Međunarodnu književnu nagradu Balkanika za najbolju knjigu objavljenu na nekom od jezika Balkana u 2007. i 2008. godini.
Krajem decembra Bajcu je dodeljena nagrada Zlatni Hit liber Redakcije za kulturu i umetnost RTS kao piscu jedne od deset najčitanijih knjiga u 2008. godini.

Književno veče Jelene Lengold u Šapcu
Knjiga priča Jelene Lengold Vašarski mađioničar, za koju je autorka nedavno dobila nagrade „Biljana Jovanović“ i „Žensko pero“, predstavljena je na književnoj večeri u Šabačkoj biblioteci 24. juna. O prozi Jelene Lengold govorio je Gojko Božović, glavni urednik Arhipelaga.

Nagrada „Isidora Sekulić“ Vladislavu Bajcu za roman Hamam Balkanija
Vladislav Bajac dobitnik je književne nagrade „Isidora Sekulić“ za najbolju knjigu objavljenu 2008. godine za roman Hamam Balkanija u izdanju Izdavačke kuće „Arhipelag“ iz Beograda. Nagradu koju dodeljuje Fond „Isidora Sekulić“ Vladislav Bajac je dobio većinom glasova. U najužem izboru bili su i roman Vladimira Kecmanovića Top je bio vreo (koji je dobio dva glasa) i knjiga eseja Predraga Krstića Filozofska životinja. U konkurenciji za nagradu za najbolju knjigu 2008. godine (prozu, poeziju ili esej) učestvovalo je 39 knjiga.
Odluku o nagradi doneo je žiri u sastavu: profesor dr Dubravka Popović Srdanović (predsednik), mr Milica Jeftimijević Lilić, mr Milena Stojanović, Ratomir Rale Damjanović i Petar Arbutina.
U saoštenju žirija naglašavaju se originalnost i sugestivnost pripovedanja u romanu Vladislava Bajca:
- Nastala veštim smisaonim i simboličkim, kao i analoškim i metaforičkim spajanjem dva paralelna narativna toka različitih žanrovskih identiteta (o čemu svedoči ne samo podnaslov roman i druge priče, već i u ovim žanrovskim odrednicama nadahnuto sjedinjene suprotnosti dokumentarnog i fikcionalnog, epskog i lirskog, esejističkog i dramatskog, lokalnog i univerzalnog, ludičkog i ozbiljnog), pisanih u oba srpska pisma, latiničnom i ćiriličnom koja se naizmenično smenjuju u poglavljima čije naslove predstavljaju slova abecede odnosno azbuke, proza Vladislava Bajca Hamam Balkanija bavi se na izuzetno zanimljiv i originalan način značajnim, a u savremenoj književnosti i teoriji sveprisutnim pitanjem složenosti (dvojnosti, višestrukosti) ličnog, nacionalnog i verskog identiteta, pronicljivo sagledavajući njegove istorijske, socijalne, ideološke i političke, ali i civilizacijske, kulturološke, lingvističke i druge aspekte kroz istoriju i savremenost, pritom se s uspehom izdižući iznad njegovog čestog tumačenja iz perspektive crnobele vestern poetike i tako nadilazeći skučenu/ideologizovanu vizuru „naše“ ili „njihove“ istorije kao i šematizovanu podelu na patriote i izdajnike.
Hamam Balkanija prati zbivanja u dva istorijska razdoblja, XVI veku i našem, savremenom dobu,u dva glavna prostora, osmanskoj carevini u užem smislu i Rumeliji (evropskom delu osmanskog carstva), i junake koji u tim vremenima i prostorima bivstvuju između/u dva identiteta.
Celi tekst kao lajt motiv prožima ideja da se identitet, mada uslovljen istorijom i vremenom, u potpunosti ostvaruje samo njihovim prevazilaženjem, u stvaranju. Kao težnja za trajnošću prisustva nesvakidašnji zadužbinarski zanos Mehmed paše koji počiva na zamisli o gradnji brojnih hamama i graditeljska posvećenost Mimar Kodže Sinana ovom objektu, u viziji autora izjednačeni sa žudnjom za umetničkom kreacijom naših savremenika, imaju posebno mesto. Hamam, građevina koja zauzdava vodu, i njenu simboliku prolaznosti preoblikuje u postojanost, opuštanje i uživanje, pojavljuje se stoga u romanu ne samo kao mesto telesnog i duhovnog očišćenja, već i most među epohama, a kupanje u njemu kao možda jedinstven metafizički trenutak u kojem sve suprotnosti mogu biti izmirene, i svi raskoli unutar identiteta i između identiteta, prevaziđeni.
U saopštenju žirija posebno se izdvaja piščevo umeće da u jednoj složenoj temi oživi minulu istoriju:
- Stilska osobenost ovog romana je jezička svedenost. Ona jasno manifestuje sposobnost Vladislava Bajca da inspirisano oblikuje i oživi svoje istorijski udaljene likove i prostore, kao i da veštinu korišćenja svakodnevnog, kolokvijalnog jezika, uspostavi kao pandan složenom sistemu ideja i kulturnih fenomena neprestano podložnih preispitivanju.
Nagrada „Isidora Sekulić“ biće dodeljena Vladislavu Bajcu na svečanosti u Skupštini grada Beograda 23. juna.
Roman Hamam Balkanija dobio je i Međunarodnu književnu nagradu „Balkanika“ za najbolju knjigu objavljenu na nekom od jezika Balkana u 2007. i 2008. godini. Za manje od godinu dana u izdanju „Arhipelaga“ objavljena su tri izdanja ovog romana. Ovaj roman Vladislava Bajca trenutno se prevodi na deset jezika.

Bajac u Višegradu
Hamam Balkanija, roman Vladislava Bajca, objavljen u izdanju Arhipelaga, predstavljen je na završnoj večeri „Višegradske staze“, kulturne manifestacije posvećene Ivi Andriću.
Književno veče Vladislava Bajca održano je 8. juna u Maloj sali Doma kulture u Višegradu. Bila je to prilika da se o romanu u kome je jedna od glavnih figura Mehmed-paša Sokolović razgovara pored mosta čiji je Mehmed-paša zadužbinar.

Vašarski mađioničar – knjiga nedelje
Vašarski mađioničar, knjiga priča Jelene Lengold, eksluzivnog pisca Arhipelaga, proglašena je za knjigu prve nedelje juna glasovima posetilaca sajta www.myserbia.net. Knjiga Jelene Lengold dobila je 34,5% glasova posetilaca ovog sajta tokom protekle nedelje.

Nagrada Žensko pero za Jelenu Lengold i knjigu Vašarski mađioničar
Nagrada Žensko pero uručena je Jeleni Lendold, ekskluzivnom autoru Arhipelaga, 4. juna na svečanosti u Skupštini grada Beograda pred velikim brojem pripadnika književnog, kulturnog i javnog života.
Nagrada Žensko pero, koju dodeljuje Politika Bazar za najbolju knjigu proze, roman ili knjigu priča, neke srpske autorke u toku jedne godine, pripala je Jeleni Lengold za knjigu priča Vašarski mađioničar koja je objavljena u izdanju Izdavačke kuće Arhipelag iz Beograda.
Odluku o nagradi jednoglasno je doneo žiri u sastavu: predsednica Neda Todorović, počasna predsednica Madlena Cepter, zamenik glavnog urednika „Bazara“ Ljiljane Jovanović, pisac Rajko Lukač i književni kritičar Nenad Šaponja, posle razmatranja velikog broja knjiga savremenih srpskih autorki objavljenih tokom 2008. godine.
Nagrada „Žensko pero“ sastoji se od povelje, novčanog iznosa od 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti i zlatnog nalivpera ručne izrade koje dodeljuje Fond „Filip i Madlena Cepter“.
Primajući nagradu, Jelene Lengold se zahvalila članovima žirija, časopisu Politika Bazar, Fondu „Madlena i Filip Cepter“, i izdavaču Arhipelag koji je „uvek stajao na mojoj strani i bio potrebna podrška i podsticaj meni koja pišem retko“.
Uručujući nagradu Žensko pero Jeleni Lengold, Branka Jeremić-Subota, glavna i odgovorna urednica Bazara, posebno je istakla književnu snagu priča Jelene Lengold:
- I ovogodišnjoj konkurenciji od 40 radova za najbolju knjigu 2008. godine izabrali smo Vašarskog mađioničara Jelene Lengold, jer je pisan velikom književnom snagom. Njene priče su autentično svedočanstvo o intimi i svakodnevici, o čudima ljubavi i prosvetljenja koja ona nosi.
- Izuzetno sam počastvovana Bazarovom nagradom jer je ona jedna od retkih koje učine da se pisac, u ovo izokrenuto vreme, zaista oseti kao važna ličnost – kazala je Jelena Lengold.
Jelena Lengold je nedavno za knjigu Vašarski mađioničlar dobila i nagradu „Biljana Jovanović“ za knjigu godine.

Jelena Lendold povodom nagrade Žensko pero
Pisanje je srodno ljubavi
- Pisanje je izuzetno intiman čin, veoma srodan ljubavi, i u njemu je naša potreba za povratnom emocijom izuzetno velika. Nagrade su znak da ljudi prihvataju, prepoznaju, razumeju ono što radimo, a to je ono za čime valjda većina umetnika čezne. Osim toga, meni je velika radost i to što znam da se kod nas nagrađene knjige još više čitaju pa se tako mogu nadati da će mi Žensko pero doneti još jedan broj novih čitateljki i čitalaca.
Moram priznati da ja nikada nisam bila pisac sa nekom prevelikom motivacijom i ambicijom, Ja pišem samo kad baš moram, kad je to u svakom pogledu jače od mene. Uvel mi se činilo da da svi drugi pisci grizu mnogo više od mene. I samu sebe sam na neki način doživljavala kao nekoga ko je pomalo po strani od glavnih književnih tokova. Međutim, dve nagrade koje su se ovog proleća dogodile, zaista su me na neki način trgnule iz te moje stalne spisateljske letargije i – ko zna – možda će me jedno pravo zlatno pero u ruci navesti da malo češće pišem, da ne prolazi baš uvek po 4-5 godina od knjige do knjige. Videćemo...

Zlatna povelja za Arhipelag
Časopis Bazar je dodelio Zlatnu povelju Izdavačkoj kući Arhipelag, izdavaču knjige priča Vašarski mađioničar Jelene Lengold, nagrađenom književnim priznanjem Žensko pero 2008.
Na svečanosti u Skupštini grada Beograda, prilikom uručenja nagrade Žensko pero Jeleni Lengold, Branka Jeremić-Subota, glavna i odgovorna urednica Bazara, uručila je Zlatnu povelju Gojku Božoviću, osnivaču i glavnom uredniku Arhipelaga.

 

Maj 2009.

Hamam Balkanija Vladislava Bajca
u najužem izboru za nagradu „Isidora Sekulić“
Hamam Balkanija, roman Vladislava Bajca, objavljen u izdanju Arhipelaga, ušao je u najuži izbor za nagradu „Isidora Sekulić“ za knjigu godine. Zajedno sa romanom Vladislava Bajca, žiri je, na sednici održanoj 2. juna, od 39 knjiga koje su konkurisale za nagradu, a među kojima su bile i knjiga gotovo svih dobitnika nedavno dodeljenih uglednih književnih nagrada, u najuži izbor uvrstio i roman Top je bio vreo Vladimira Kecmanovića (Via print) i filozofsku studiju Filozofska životinja Predraga Krstića (Službeni glasnik).
Nagradu „Isidora Sekulić“ već 43 godine dodeljuju Fond „Isidora Sekulić“ i opština Savski Venac. Ime dobitnika nagrade biće saopšteno 17. juna, a nagrada će dobitniku biti uručena 23. juna na svečanosti u Skupštini grada.
Žiri za nagradu „Isidora Sekulić“ radi u sastavu: profesor dr Dubravka Popović Srdanović, mr Milena Stojanović, mr Milica Lilić Jeftimijević, Ratomir Rale Damjanović i Petar Arbutina.

Njeno telo zna – knjiga nedelje
Njeno telo zna, roman Davida Grosmana, jednog od najznačajnijih savremenih svetskih pisaca, koji je nedavno bio gost Arhipelaga na premijernom predstavljanju srpskog izdanja ove knjige u Beogradu i Novom Sadu, izabran je za Knjigu nedelje glasovima čitalaca – posetilaca sajta www.myserbia.net.
Knjiga Njeno telo zna osvojila je 21,2 % glasova čitalaca – posetilaca sajta www.myserbia.net.
Akciju „Biramo knjigu nedelje“ pokrenuo je nedavno portal www.myserbia.net. Pobednik prvog izbora za knjigu nedelje bila je još jedna knjiga u izdanju Arhipelaga – roman Centralna Evropa Vilijama T. Volmana.
U akciji „Biramo knjigu nedelje“ posetiocima portala omogućeno je da glasaju za najbolju knjigu po svom mišljenju. Izbor traje od svakog ponedeljka u podne, kada je i proglašenje pobednika za prethodnu nedelju.
Portal www.myserbia.net poziva sve ljubitelje knjige da glasaju, a najmaštovitije, koji uz svoj glas pošalju i komentar na pitanje Koja je vaša omiljena knjiga svih vremena i zašto (u tri rečenice), nagrađuje knjigama izdavača koji učestvuju u izboru.


Nagrada „Žensko pero“ za Jelenu Lengold i knjigu Vašarski mađioničar
Jelena Lengold, ekskluzivni pisac Arhipelaga, ovogodišnji je dobitnik književne nagrade Politike Bazara „Žensko pero“. Nagrada je Jeleni Lengold dodeljena za knjigu priča Vašarski mađioničar koja je objavljena u izdanju Izdavačke kuće Arhipelag. Nagrada Politike Bazar „Žensko pero“ dodeljuje se za najbolju knjigu proze, roman ili knjigu priča, neke srpske autorke u toku jedne godine. Bazarova nagrada „Žensko pero“ ustanovljena je 2000. godine sa namerom da podstiče i promoviše žensko književno stvaralaštvo.
Odluku o ovogodišnjoj dobitnici nagrade jednoglasno je doneo žiri u sastavu: predsednica Neda Todorović, počasna predsednica Madlena Cepter, zamenik glavnog urednika „Bazara“ Ljiljane Jovanović, pisac Rajko Lukač i književni kritičar Nenad Šaponja, posle razmtaranja velikog broja knjiga savremenih srpskih autorki objavljenih tokom 2008. godine.
Nagrada „Žensko pero“ sastoji se od povelje, nivčanog iznosa od 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti i zlatnog nalivpera ručne izrade koje dodeljuje Fond „Filip i Madlena Cepter“.
Nagrada će Jeleni Lengold biti uručena 4. juna, na svečanosti u Skupštini grada Beograda.
Knjiga Jelene Lengold Vašarski mađioničar donosi priče o ljubavi i žudnji, o gradu i erotici, o svakodnevici i strasti. Pisane s velikom književnom snagom, ove priče su autentično svedočanstvo o intimi i svakodnevici, o čudima ljubavi i o svakodnevnim epifanijama.
Priče Jelene Lengold jesu književnost prekoračenja, književnost koja prevazilazi sve tabue i govori otvoreno i strasno, kakve su i teme ove knjige retke u savremenoj srpskoj književnosti.
U pričama iz Vašarskog mađioničara progovaraju svetlosti i senke svakodnevice i intime, veliki i mali obredi privatnosti i ljubavi. Priče Jelene Lengold kazane su sa istančanom psihologijom, a u njima su uobličeni neki od najboljih ženskih i muških likova novije srpske književnosti.
Jelena Lengold je nedavno za knjigu Vašarski mađioničar dobila i Nagradu „Biljana Jovanović“ za 2008. godinu.

Zlatno runo – najbolje opremljena edicija
Edicija Zlatno runo Izdavačke kuće Arhipelag proglašena je za najbolje opremljenu ediciju na upravo završenom Četvrtom međunarodnom sajmu knjiga u Podgorici. Podgorički sajam knjiga je prevashodno regionalnog karaktera i on okuplja izdavače sa područja čitave bivše Jugoslavije.
Odluku o nagradi jednoglasno je doneo žiri u sastavu: profesor dr Siniša Jelušić, predsjednik žirija, profesor dr Slavica Perović i mr Marina Vešović, akademski slikar.
Zlatno runo je najpoznatija edicija Arhipelaga. Objavljujući dela vhunske savremene literature, edicija Zlatno runo predstavlja knjige u znaku najuzbudljivije mašte i oblikuje arhipelag moderne svetske književnosti. U ediciji Zlatno runo do sada su objavljene knjige Vide Ognjenović, Vladislava Bajca, Davida Grosmana, Đerđa Konrada, karlosa Fuentesa, Mihajla Pantića, Jelene Lengold, Vilijama T. Volmana, Milana Kundere i drugih autora.

Centralna Evropa – knjiga nedelje
Centralna Evropa, roman Viljama T. Volmana, jednog od najznačajnijih savremenih svetskih pisaca, izabran je za Knjigu nedelje glasovima čitalaca – posetilaca sajta www.myserbia.net.
Portal www.myserbia.net pokrenuo je akciju „Biramo knjigu nedelje“ pre deset dana. Volmanov roman Centralna Evropa pobednik je prvog izbora za knjigu nedelje su, zajedno sa knjigom Kosovo jedna ljubavna priča Saše Simonovića.
Centralna Evropa dobila je 18% glasova čitalaca u ovom izboru.
U akciji „Biramo knjigu nedelje“ posetiocima portala omogućeno je da glasaju za najbolju knjigu po svom mišljenju. Izbor traje od svakog ponedeljka u podne, kada je i proglašenje pobednika za prethodnu nedelju.
Portal www.myserbia.net poziva sve ljubitelje knjige da glasaju, a najmaštovitije, koji uz svoj glas pošalju i komentar na pitanje Koja je vaša omiljena knjiga svih vremena i zašto (u tri rečenice), nagrađuje knjigama izdavača koji učestvuju u izboru.

Prevod knjige Ljubomira Erića Strah od smrti u Sloveniji
Strah od smrti, psihoterapeutska studija Ljubomira Erića, ekskluzivnog autora Izdavačke kuće „Arhipelag“, upravo je objavljena na slovenačkom jeziku u izdanju izdavačke kuće „Hermes IPAL”, specijalizovane za izdanja iz oblasti psihologije, psihijatrije i psihoterapije.
U pogovoru slovenačkom izdanju knjige dr Martina Tomori, poznati slovenački psihijatar, posebno je naglasila analitičke sposobnosti i stručne kompetencije Ljubomira Erića: „Kada bi me neko pitao ko bi od svih ljudi koje poznajem bio najsposobniji da napiše knjigu o strahu od smrti, bez oklevanja bih rekla da je to psihijatar profesor Ljubomir Erić. Zato što zna da najteže stvari razume u svoj njihovoj celovitosti. Zato što je pronicljiv mislilac koja ume da prepozna problem u celini, ali i njegove pojedinačne manifestacije kod pacijenta. Zato što je dosledan i korektan stručnjak koji ume da bude analitički neutralan i koji uvažava ostvarenja drugih. Zato što ume dobro da piše. Zato što je sposoban da u svoje stručno delo uključi taman toliko svoje velike ljudskosti da toga nije ni premalo, ni previše. Zato što ima ogromno dijagnostičko i terapeutsko iskustvo s ljudima koji pate od straha. Zato što se nikada nije plašio velikih tema. Zato što je vredan svakog poverenja u njegovu stručnost. Zato što ima lep jezik. Zato što razume kulturu u čovekovoj ukupnosti, ali to ne umanjuje njegovu istančanu osetljivost za individualnost svakog pacijenta. Zato Ljubu Erića cenim i poštujem.“
Ljubomir Erić je jedan od najuglednijih srpskih psihijatara i psihoanalitičkih psihoterapeuta. Posebno je zainteresovan za pitanja straha, o čemu je napisao čitav niz knjiga. Pored knjiga Panična stanja, Agorafobija, Socijalna fobija i Strah od smrti, veoma je poznat i cenjen njegov Rečnik straha, objavljen u izdanju „Arhipelaga“. Naučni radovi Ljubomira Erića prevedeni su na više jezika i objavljivani u najuglednijim svetskim stručnim časopisima.
Srpsko izdanje knjige Strah od smrti objavila je Izdavačka kuća „Arhipelag“ u septembru 2007. godine.
Početkom septembra ove godine „Arhipelag“ će objaviti novu studiju Ljubomira Erića Psihoanaliza i umetnost.

Arhipelag na Sajmu knjiga u Podgorici
Izdavačka kuća Arhipelag učestvuje na Četvrtom međunarodnom podgoričkom sajmu knjiga koji je sinoć otvoren u hali Distributivnog centra. Na otvaranju sajma govorio je i portugalski pesnik Kazimiro de Brito, predsednik portugalskog PEN centra. Četvrti međunarodni podgorički sajam knjiga, koji organizuje Izdavačka kuća Nova knjiga iz Podgorice, traje do 10. maja. Podgorički sajam knjiga je regionalni sajam koji okuplja izdavače iz svih država nastalih na području bivše Jugoslavije.
Na Četvrtom međunarodnom podgoričkom sajmu knjiga Arhipelag će predstaviti svoja nova izdanja, među kojima su i romani Centralna Evropa Vilijama Volmana i Njeno telo zna Davida Grosmana, novo izdanje knjige priča Vide Ognjenović Otrovno mleko maslačka, kao i knjige iz edicije 100 slovenskih romana.

David Grosman u Njujorku
David Grosman, čuveni izraelski autor i jedan od najvećih savremenih svetskih pisaca, ekskluzivni je gost Petog godišnjeg festivala PEN Glasovi sveta u Njujorku, koji je počeo 27. aprila, a završava se danas, 3. maja. Festival PEN Glasovi sveta, koji se održava u organizaciji američkog PEN centra, okupio je ove godine 160 pisaca iz pedeset zemalja sveta.
Festival PEN Glasovi sveta je najveći svetski književni događaj u 2009. godini. Ovaj festival osnovan je 2005. godine. Ključne teme ovogodišnjeg festivala PEN Glasovi sveta proisticale su iz velikih godišnjica: 150 godina Darvinovog Porekla vrsta, pedeset godina Kubanske revolucije, kao i po dvadeset godina od sloma komunizma u Istočnoj Evropi i od događaja na Trgu Tjenanmen. Govoreći o ovom temama, piscima su promišljali kako su u naše vreme menja svet i kako se mi, zahvaćeni tim promenama, menjamo u njemu.
Pored Davida Grosmana, na velikom broju javnih čitanja, razgovora, okruglih stolova i performansa učestvovali su i Salman Ruždi, Pol Oster, Ričard Ford, Mark Danijelevski, Norbert Gstrejn, Peter Nadaš, Nam Le, Serđo Ramirez, Majkl Ondači, Kolm Tojbin, Edvidž Dentikat. Među učesnicima ovog festivala bili su i dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Pol Krugman, ekonomista Džefri Saks i istoričar Nial Ferguson. U posebnom programu festivala, pod nazivom “PEN kabare”, nastupili su muzičari Lu Rid, Lori Anderson i Parker Pouzi.
David Grosman je nedavno bio gost u Beogradu i Novom Sadu, gde je predstavio svoj roman Njeno telo zna koji je objavljen u izdanju Izdavačke kuće “Arhipelag”.

April 2009.

Đerđu Konradu nagrada „Milovan Vidaković“
Đerđu Konradu, jednom od najvećih savremenih evropskih romanopisaca i esejista, uručena je Nagrada „Milovan Vidaković“. Nagradu je Konradu, 15. aprila, na svečanosti u Galeriji Matice srpske, kojom je otvoren Treći međunarodni festival proze, uručio Igor Pavličić, gradonačelnik Novog Sada.
- Veoma mi je drago što sam u Novom Sadu dobio književnu nagradu. U Novom Sadu se osećam kao kod kuće. Sećam se da sam pre nekoliko godina u Novom Sadu, u istom danu, u različitim krajevima grada, bez ikakvog dogovora, tri puta sreo Aleksandra Tišmu. I onda sam shvatio da je Tišma u Novom Sadu svuda. Grad pripada onima koji šetaju po njemu – rekao je na dodeli nagrade Đerđ Konrad. U svom govoru zahvalnosti Konrad je najviše govorio o svojim prijateljima u savremenoj srpskoj kulturi: Vidi Ognjenović, Laslu Vegelu, Arpadu Vicku, prevodiocu svih njegovih knjiga na srpski jezik, i Gojku Božoviću, svom srpskom uredniku i izdavaču.
Jednoglasnu odluku Organizacionog odbora Trećeg međunarodnog festivala proze Prosefest u Novom Sadu obrazložio je dr Zoran Paunović:
- Đerđ Konrad nije naš savremenik samo zahvaljujući jednostavnim biografskim činejenicama, niti samo po tome što sa njim delimo zadovoljstvo susreta, već najpre po tome što je istrajni književni svedok druge polovine XX veka i godine u kojima počinje jedno drugo vreme. U romanima i esejima Đerđa Konrada prepoznaje se snažno uverenje da književnost jeste glas iz vremena i svedočanstvo o svom dobu, oblikovano u susretu činjenica i imaginacije, društvene kritike i poetičke samosvesti. Nastalo na tim osnovama, delo ovog pisca predstavlja uzbudljiv i raskošan, melanholičan i kritički intoniran susret sa vlastitim vremenom i njegovim ključnim istorijskim, političkim, ideološkim i društvenim izazovima. Književnost – to su izazovi sa kojima živi jedno društvo, to su traumatični događaji koji potresaju jedno vreme, moglo bi se i tako kazati povodom književnosti Đerđa Konrada. Otuda je Konrad je jedan od poslednjih evropskih pisaca čije se reč čuje i sluša i izvan same književnosti i izvan sve užeg prostora književnog života.
Govoreći o temama Konradovih romana i eseja, Paunović je naglasio:
- Prateći istorijske i društvene promene kako na planu velikih priča, tako i prizemljene u ravan života običnih građana u čije su se sudbine umešale nezvane i nemerljive sile, Đerđ Konrad je napisao veliku evropsku, pogotovu istočnoevropsku, povest najvećeg dela XX veka. To je povest koja tako mnogo govori ne samo o svojim mnogobrojnim junacima nego i o svojim mnogobrojnim čitaocima koji je, tu povest, čitaju na mnogim evropskim jezicima. Započinjući u romanu Odlazak od kuće i povratak kući autobiografsku priču koja seže od tridesetih godina XX veka do naših dana, pisac iznova prelazi put koji je sa njim prešao svet istočnoevropskih društava uklještenih između Istorije i Nužnosti. Tom putu eseji i romani Đerđa Konrada dodaju i preko potrebno razumevanje. Oni nisu priča samo o istoriji, već i priča o tome kako se istorija, uvek iznova, mora osmišljavati.
Konradov roman Odlazak od kuće i povratak kući objavljen je u izdanju Arhipelaga u oktobru prošle godine, dok će nastavak ovog autobiografskog romana Gore na brdu, za pomračenja sunca izdavačka kuća Arhipelag objaviti početkom septembra.

Otrovno mleko maslačka Vide Ognjenović u Arhipelagu
Otrovno mleko maslačka, knjiga priča Vide Ognjenović nagrađena Andrićevom nagradom za najbolju pripovedačku knjigu godine, upravo je doživela novo izdanje. Knjiga je objavljena u ediciji „Zlatno runo“ izdavačke kuće Arhipelag, čiji je Vida Ognjenović ekskluzivni autor. Pogovor ovom izdanju knjige Otrovno mleko maslačka napisao je književni kritičar Mihajlo Pantić.
Premijerno predstavljanje novog izdanje knjige priča Otrovno mleko maslačka biće u Novom Sadu, na javnom čitanju Vide Ognjenović u Galeriji Matice srpske 15. aprila u 18 časova. Čitanje i razgovor sa čitaocima odvija se u okviru Trećeg međunarodnog festivala proze u Novom Sadu – Prozefest. U četvrtak 16. aprila u 11 časova Vida Ognjenović će, zajedno sa Đerđom Konradom, u Svečanoj sali Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“ razgovarati sa učenicima ove gimnazije.
Prepoznata u kritici kao vrhunski izraz književne evokacije, knjiga priča Otrovno mleko maslačka na sugestivan način obnavlja izrazite ljudske sudbine, kulturne i društvene epohe, minule svakodnevice i časove epifanije u njima, a sve to uspostavljajući nesvakidašnji srednjoevropski i panonski horizont moderne srpske književnosti. U pričama Vide Ognjenović pulsira uzbudljiv život i događaji izrazite punoće. Pripovedajući ono što je vredno priče i čineći to bogatim, raskošnim i književnom funkcionalnim jezikom, proze Vide Ognjenović predstavljaju izraz poverenja u priču i posvećenosti zadovoljstvu, vedrini i smislu pričanja. Otuda Otrovno mleko maslačka jeste jedna od najboljih knjiga priča u srpskoj književnosti novijeg vremena.

Đerđ Konrad u Novom Sadu
Đerđ Konrad, jedan od vodećih pisaca savremene evropske književnosti, čiji je ekskluzivni izdavač za srpski jezik izdavačka kuća Arhipelag, boraviće od 15. do 17. aprila u Novom Sadu, gde će učestvovati u programima Trećeg međunarodnog festivala proze – Prozefest. Prozefest organizuje Kulturni centar Novi Sad.
U sredu 15. aprila u 20 časova Đerđ Konrad će u Galeriji Matice srpske imati javno čitanje i razgovor sa svojim čitaocima.
Sledećeg dana (četvrtak, 16. aprila, u 11 časova) u Svečanoj sali Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“ Đerđ Konrad i Vida Ognjenović, još jedan autor Arhipelaga, razgovaraće sa učenicima ove gimnazije.
Arhipelag je u oktobru prošle godine objavio roman Đerđa Konrada Odlazak od kuće i povratak kući, što je prvi deo piščeve autobiografske tetralogije.
Novi roman Đerđa Konrada Gore na brdu, za pomračenja sunca, u prevodu Arpada Vicka, Arhipelag će objaviti početkom septembra ove godine.

Borislav Čičovački na književnom festivalu u Belgiji
Pisac Borislav Čičovački, autor Izdavačke kuće Arhipelag, bio je gost najvećeg književnog festivala u Belgiji koji je upravo završen u Gentu, pod nazivom Zogezegd in Gent (Tako je rečeno u Gentu).
Neposredan povod za učešće Borislava Čičovačkog na ovom festivalu bilo je objavljivanje njegovog novog romana Raskovnik, koji će sredinom godine izaći kod amsterdamske izdavačke kuće Contact (Kontakt). Tokom posebnog programa festivala, posvećenog novoj literaturi iz Istočne Evrope, sa Čičovačkim je, kao glavnim gostom tog programa, vođen razgovor kojeg je direktno prenosila Belgijska nacionalna radio-televizija, inače glavni organizator i pokrovitelj festivala u Gentu. Čičovački je, takođe, čitao odlomke iz svojih ranijih knjiga, objavljenih u Holandiji, između ostalih iz romana U starini ime mu beše Hemus.
Izdavačka kuća Arhipelag objaviče početkom juna novu knjigu priča Borislava Čičovačkog.

Nagrada “Biljana Jovanović“ za
Jelenu Lengold i knjigu „Vašarski mađioničar“
Nagrada „Biljana Jovanović“ za 2008. godinu dodeljena je Jeleni Lengold za knjigu priča Vašarski mađioničar u izdanju Arhipelaga iz Beograda. Odluku o nagradi jednoglasno je doneo žiri u sastavu: Božo Koprivica (predsednik), Vladislava Gordić Petković, Ana Ristović, Milan Đorđević i Milovan Marčetić.
Nagradu „Biljana Jovanović“, koja se dodeljuje za knjigu godine u svim književnim žanrovima, osnovalo je Srpsko književno društvo.
U saopštenju Žiri posebno naglašava uverljivost pripovedanja i istančanu psihologiju u pričama Jelene Lengold. „Obazrivo i nenametljivo, a istovremeno potresno i erotski intrigantno, Jelena Lengold analizira slike iz života žene, istražuje tegobne teme starosti i smrti, iščeznuća lepote i gašenja emocija. U poetičkom ključu bliskom Biljani Jovanović, autorka pripoveda o mogućim (a pukim slučajem izbegnutim) tugama i ljubavima, o odlaganom samoubistvu, o neizlečivoj usamljenosti u okruženju bez obeležja, u prostoru gde su politika i istorija pod suspenzijom“, kaže se u saopštenju Žirija.
Nagrada „Biljana Jovanović“ biće uručena Jeleni Lengold na godišnjoj skupštini Srpskog književnog društva.

Mart 2009.

Vestad u Beogradu
Od Arne Vestad, jedan od vodećih savremenih svetskih istoričara, ovih dana je gost Beograda, gde je održao nekoliko predavanja, posetio svog srpskog izdavača Arhipelag, kao i nekoliko institucija, među kojima je je i Arhiv Jugoslavije. U okviru seminara pod naslovom „Balkan i svet od Hladnog rata do početka XXI veka”, koji je proistekao iz saradnje Fakulteta političkih nauka iz Beograda i Londonske škole ekonomije i političkih nauka, Vestad je, zajedno sa još nekoliko kolega iz inostranstva i Srbije, održao predavanja na temu „Hladni rat kao međunarodni sistem: Uzroci i interpretacije” i „Prelomne tačke Hladnog rata od 1945. godine do Detanta”.

Izdavačka kuća Arhipelag organizovala je 31. marta u Srpskom PEN centru predstavljanje srpskog izdanja Vestadove kapitalne knjige Globalni Hladni rat objavljene pre nekoliko meseci. Vestadova knjiga, objavljena izvorno 2007. godine u izdanju Cambridge University Press-a, prevedena je do sada na dvanaest svetskih jezika, a izdanje Arhipelaga je prvo izdanje ove knjige izvan engleskog jezika. Za knjigu Globalni Hladni rat Od Arne Vestad je dobio nagradu „Bankroft”, najveće svetsko priznanje u oblasti istoriografije.
Pored Oda Arnea Vestada, o knjizi Globalni Hladni rat govorili su profesor dr Ljubodrag Dimić, dr Svetozar Rajak, istoričar Hladnog rata i profesor Londonske škole ekonomije i političkih nauka (LSE), i Gojko Božović, glavni urednik Arhipelaga.

Studija Globalni Hladni rat, objavljena u izdanju Arhipelaga, u ediciji Vreme i priča, u prevodu Ane Ješić, prepoznata je u stručnoj kritici kao knjiga koja temeljno menja razumevanje Hladnog rata. Preduzimajući obimna istraživanja istorijske građe i istorijskih arhiva, od kojih su neki teško dostupni i koja je otvorio upravo ovaj istoričar, Vestad je u knjizi Globalni Hladni rat uspostavio izbalansiran odnos i prema Zapadu i prema Istoku, i prema SAD i prema SSSR, i prema evropskim događajima i prema zbivanjima na afričkom ili azijskom kontinentu, i prema čuvenim epizodama Hladnog rata i prema na prvi pogled manje važnim događajima. Posvećena čitavom periodu od Drugog svetskog rata do naših dana, Vestadova knjiga predstavlja vrhunsku istoriju druge polovine XX veka.
„Ako postoji neki istoričar koji je obeležio savremenu istoriografiju i koji je uneo kapitalno važna saznanja o našem vremenu, onda je toi pre svih Od Arne Vestad“, rekao je dr Svetozar Rajak.
„Knjiga Globalni hladni rat saznajno je utemeljena na fascinantnom poznavanju obimne istoriografske, pravne, politikološke, sociološke literature nastale na pet kontinenata, dobrom uvidu u naučnu periodiku koja nastaje u vodećim svetskim istoriografijama, pouzdanim informacijama koje govore o istoriografskim istraživanjima koja se u ovom trenutku vrše u više desetina zemalja sveta, sistematičnom poznavanju objavljenih diplomatičkih zbornika građe i tematskih zbirki dokumenata, najzad, na vlastitim istraživanjima autora obavljenim u arhivima Njujorka, Vašingtona, Londona, Moskve, Osla, Pekinga, Rima, Pretorije, Beograda… Rezultat tako obimnog i tako temeljnog višegodišnjeg istraživanja je sinteza Globalni Hladni rat, kapitalno delo savremene istoriografije, koja je njenom autoru, vodećem istoričaru Hladnog rata danas Odu Arneu Vestadu, donelo najprestižnije svetska naučna priznanja i nagrade”, rekao je dr Ljubodrag Dimić, profesor na Katedri za istoriju Jugoslavije, čije je jedno od glavnih istraživačkih polja upravo pitanje Hladnog rata.
Ističući značaj Vestadove knjige, Gojko Božović je rekao da je Globalni Hladni rat prva u seriji knjiga o Hladnom ratu koje će objaviti Arhipelag, među kojima su nova knjiga Oda Arnea Vestada, studija velikog kineskog istoričara Ćen Điana o kineskom viđenju Hladnog rata, knjiga Svetozara Rajaka, kao i studija Ljubodraga Dimića Jugoslavija u Hladnom ratu.
Vestad je istakao da je za njega veoma važno što je njegova knjiga prevedena na srpski jer ima dugogodišnje tesne veze sa Beogradom, gde je našao veoma mnogo dragocene građe za svoja istraživanja odnosa između nesvrstanih zemalja i velikih sila. „Druga Jugoslavija imala je važnu ulogu u doba Drugog svetskog rata, a Beograd je i danas važna tačka ra istraživanje, izučavanje i razumevanje savremenih prilika. Mislim da nove generacije istoričara treba da posvete veću pažnju istraživanjima istorije Hladnog rata iz ugla onih koji su trpeli njegove posledice, a ne samo iz ugla dominantnih sila toga vremena. Istoričari treba da imaju stalno otvorena čula za nove događaje. Generacijama koje sada stasavaju mnogo toga će zavisiti od Kine. Nadam se i da će moja knjiga poslužiti kao vodič političarima za njihove buduće poteze“, rekao je Od Arne Vestad na predstavljanju svoje knjige.
Vestad već decenijama živi u Londonu, gde je vodeći profesor moderne istorije na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka i direktor Centra za izučavanje Hladnog rata. Posebno mesto u Vestadovom delu, pored istorije Hladnog rata, zauzima moderna kineska istorija. Vestad se, u stručnoj kritici, tretira kao najznačajniji istoričar Hladnog rata i kao najbolji evropski poznavalac moderne kineske istorije i politike.

Grosman u Novom Sadu
Književno veče Davida Grosmana u Novom Sadu održano je 4. marta u prepunoj Svečanoj sali Gradske kuće. Književno veče su organizovali Izdavačka kuća Arhipelag, čiji je David Grosman ekskluzivni pisac, i Kulturni centar Novog Sada. Grosmanovo veče u Novom Sadu označilo je, zapravo, početak ovogodišnjeg Proza festa koji organizuje Kulturni centar Novog Sada.
Posvećujući ovo svoje književno veče Aleksandru Tišmi, čiji je roman Knjiga o Blamu svojevremeno sa uzbuđenjem čitao, David Grosman je dugo razgovarao sa publikom govoreći o svojim romanima i književnim i političkim esejima.
– Napisao sam nekoliko romana u kojima se govori o patnji u vreme istorije, o holokaustu, o patnji koju izazivaju ideologija i političko nasilje. I posle toga mi je, kao piscu, bilo neophodno da pišem i knjige u kojima ću govori o ljubavi i ljubomori, o strastima, o emocijama, o deci sa ulica Jerusalima, o malim životnim stvarima koje se ponekad pokažu tako velikim i suštinski značajnim. Upravo sam završio svoju najintimniju knjigu, to je roman u kome se govori o istoriji Izreala, u njemu ima i rata i patnje, i čudesnih i isceljujućih ljubavi i drugih emocija, ali ona govori i o mojoj najintimnijoj drami, o pogibija sina u ratu u Libanu. O tome mi je lakše da pišem nego da govorim. Dolazeći u Novi Sad iz Beograda, sa svojim izdavačem Gojko Božovićem, razmišljao sam i o udesu pojedinih prostora – rekao je David Grosman predstavljajući Njeno telo zna, svoju novu knjigu na srpskom jeziku u izdanju Arhipelaga i u prevodu Davida Albaharija.
O književnosti Davida Grosmana govorio je Gojko Božović, glavni urednik Arhipelaga.


David Grosman u Beogradu
David Grosman, slavni izraelski pisac i jedan je od najvažnijih pisaca savremene svetske književnosti, boraviće u Beogradu 3. i 4. marta.
Tokom boravka u Beogradu Grosman će imati više susreta sa čitaocima, piscima i medijima. David Grosman je prvi put u Srbiji, gde je gost Izdavačke kuće Arhipelag, Kulturnog centra Beograda i Srpskog PEN centra.
Veliko književno veče Davida Grosmana u Beogradu održaće se u utorak 3. marta u 19 časova u Galeriji Artget Kulturnog centra Beograda, Trg Republike 5/I, kada će premijerno biti predstavljena i piščeva nova knjiga na srpskom jeziku, roman Njeno telo zna koji je upravo objavljen u izdanju Arhipelaga. David Grosman će govoriti o svojoj književnosti, razgovarati sa čitaocima i potpisivati primerke svojih knjiga. O književnosti Davida Grosmana govoriće David Albahari, Grosmanov srpski prevodilac, i Gojko Božović, glavni urednik Arhipelaga.
Grosmanovi romani i eseji prevedeni su na sve veće svetske jezike. Dobitnik je niza najprestižnijih međunarodnih nagrada za književnost. Poslednjih godina nalazi se u najužem krugu kandidata za Nobelovu nagradu za književnost.
Sačinjena od dve novele koje se mogu čitati i samostalno, ali koje uzete zajedno, kao celovit roman, daju poseban književni efekat, Grosmanova knjiga Njeno telo zna predstavlja pripovedanje o ljubavi i ljubomori, o intimi i mržnji, o strasti i patnji. Pripovedajući o osnovnim čovekovim emocijama, Grosman na majstorski način i izuzetno sugestivno pokazuje kako i te emocije i naizgled obični događaji iz naše svakodnevice mogu da budu izvor velikih patnji. Grosmanovo pripovedanje zasniva se na istančanoj psihologiji i na uzbudljivoj priči u dva glasa koji se međusobno dopunjuju u neprekinutoj raspravi. David Grosman u knjizi Njeno telo zna pripoveda o tome kako emocije upravljaju našim životima. Još jedno kapitalno važno delo jednog od ključnih pisaca moderne svetske literature.
Izdavačka kuća Arhipelag je ekskluzivni izdavač dela Davida Grosmana na srpskom jeziku. Do sada je Arhipelag objavio roman Vidi pod: Ljubav, koji se u svetskoj književnoj kritici smatra jednim od najboljih romana druge polovine XX veka, i roman Njeno telo zna. Obe Grosmanove knjige na srpski jezik preveo je David Albahari.

Februar 2009.

Srpska turneja Aleša Štegera
Izdavačka kuća Arhipelag, u saradnji sa Srpskim PEN centrom, organizuje srpsku turneju Aleša Štegera, jednog od najznačajnijih i najprevođenijih savremenih slovenačkih pisaca. Turneja se organizuje povodom srpskog izdanja Štegerove knjige Berlin koju je nedavno objavio Arhipelag. Idući u susret domaćim čitaocima, Arhipelag je odlučio da Aleša Štegera i njegovu knjigu Berlin predstave ne samo u Beogradu već i u drugim gradovima Srbije.
Šteger će u Srbiji biti od 23. do 27. februara. Tokom srpske turneje Šteger će imati susrete sa čitaocima u Beogradu u Srpskom PEN centru, a potom i književne večeri u Gradskoj biblioteci u Pančevu (24. februara u 19h), u Gradskoj biblioteci u Požarevcu (25. februara u 19h) i u Gradskoj biblioteci Kikindi (26. februara u 19h).
Aleš Šteger (1973) je prozni pisac, pesnik i esejista. Dobitnik je niza književnih nagrada u Sloveniji, a prevođen je na većinu evropskih jezika.
Za knjigu Berlin Šteger je dobio nagradu Marjan Rožanc za najbolju knjigu godine.
Štegerova knjiga Berlin je u isto vreme i uzbudljiv putopis i vrhunski roman, briljantna esejistika, ali i preispitivanje važnog književnog i esejističkog nasleđa, oličenog najpre u Valteru Benjaminu. Berlin predstavlja nesvakidašnji susret sa gradom Berlinom u njegovom savremenom trenutku. Prateći iznutra grad i njegovu dinamiku, pokazujući ga kao živi organizam sa mnogo lica, sasvim otkrivenih i jedva vidljivih, Šteger pokazuje tragove istorije Berlina. Šteger na sugestivan način prepoznaje simboličke detalje i figure savremenog Berlina i potom od njih oblikuje vrhunsku literaturu.
Pored autorskog teksta, ova uzbudljiva knjiga donosi i veliki broj umetničkih fotografija savremenog Berlina, čiji je autor takođe Aleš Šteger.


Gozba sa Arhipelagom u Vršcu
U okviru akcije „Gozba izdavača“, tokom koje Književna opština Vršac (KOV) predstavlja renomirane izdavačke kuće iz svih krajeva Srbije, u naredne tri nedelje biće predstavljene knjige Izdavačke kuće Arhipelag iz Beograda. Predstavljanje Arhipelaga i prodajna izložba knjiga ove izdavačke kuće počinje u sredu 18. februara u 10 časova.
Akcija „Gozba izdavača“ održava se u vršačkom Poslovnom centru "Bahus" (Sterijina ulica 34). Tokom manifestacije „Gozba izdavača“ kupac najvećeg broja naslova, uz nagradu Arhipelaga, dobiće i specijalnu nagradu KOV. Pored nagrada za čitaoce, Izdavačka kuća Arhipelag je pripremila i specijalne popuste koji će važiti tokom ove akcije. Izložba knjiga Izdavačke kuće Arhipelag biće otvorena svakog dana od 10 do 20 sati. Među knjigama Arhipelaga koje će biti predstavljene ovom prilikom nalazi se i roman Vladislava Bajca Hamam Balkanija, koji je nedavno doživeo treće izdanje, novi roman Davida Grosmana Njeno telo zna, roman Centralna Evropa čivenog američkog pisca Viljama Volmana, knjiga priča Jelene Lengold Vašarski mađioničar, roman Đerđa Konrada Odlazak od kuće i povratak kući, roman Karlosa Fuentesa Srećne porodice, antologija Poslastičarske priče Davida Albaharija i Vladana Živojnova, antologija najkraćih srpskih priča XX veka Mala kutija, biografija Singer Florans Noavil ili roman Razgovor sa Spinozom Goceta Smilevskog.
Ovim projektom Književna opština Vršac omogućava svim ljubiteljima iz Vršca kraći put do knjige, bez potrebe da se zbog toga putuje do Beograda, Novog Sada, Kraljeva ili Niša, i to u trenutku kada se knjižare zatvaraju, a u rodnom gradu Jovana Sterije Popovića više ne postoji nijedna.

Strah od smrti u Sloveniji
Strah od smrti, psihoterapeutska studija Ljubomira Erića, ekskluzivnog autora izdavačke kuće Arhipelag, biće uskoro objavljena na slovenačkom jeziku u izdanju izdavačke kuće Hermes IPAL, specijalizovane za izdanja iz oblasti psihologije, psihijatrije i psihoterapije.
Ljubomir Erić je jedan od najuglednijih srpskih psihijatara i psihoanalitičkih psihoterapeuta. Posebno je zainteresovan za pitanja straha, o čemu je napisao čitav niz knjiga. Pored knjiga Panična stanja, Agorafobija, Socijalna fobija i Strah od smrti, veoma je poznat i cenjen njegov Rečnik straha, objavljen u izdanju Arhipelaga. Naučni radovi Ljubomira Erića prevedeni su na više jezika i objavljivani u najuglednijim svetskim stručlnim časopisima.
Srpsko izdanje knjige Strah od smrti objavila je izdavačka kuća Arhipelag u septembru 2007. godine.

Bajac u Novom Sadu
Nastavljajući predstavljanje romana Hamam Balkanija pred čitaocima u gradovima Srbije, Izdavačka kuća Arhipelag i Kulturnu centar Novog Sada organizuju književno veče Vladislava Bajca u Novom Sadu. Veče će se održati 4. februara u 19 časova u Pozorištu mladih. O romanu Hamam Balkanija govoriće dr Zoran Paunović i Gojko Božović, urednik Arhipelaga, dok će Vladislav Bajac čitati odlomke iz knjige i razgovarati sa čitaocima. Novosadsko književno veče je prvo predstavljanje nedavno objavljenog trećeg izdanja romana Hamam Balkanija za koji je pre nekoliko meseci Vladislav Bajac dobio međunarodnu književnu nagradu Balkanika.

Januar 2009.

Treće izdanje romana Hamam Balkanija
Izdavačka kuća Arhipelag upravo je objavila treće izdanje novog romana Vladislava Bajca Hamam Balkanija, koji je ušao u najuži izbor za NIN-ovu nagradu za roman godine. Prvo izdanje ovog romana objavljeno je u izdanju Arhipelaga krajem juna 2008, dok je drugo izdanje romana Hamam Balkanija objavljeno početkom novembra 2008. godine.
Roman Hamam Balkanija je tokom jeseni 2008. godine dobio nagradu „Balkanika“ za najbolju knjigu objavljenu na nekom od jezika Balkana u 2007. i 2008. godini, kao i nagradu „Zlatni Hit liber“ Redakcije za kulturu i umetnost RTS kao jedna od deset najtraženijih knjiga na srpskom jeziku u prošloj godini. I prema istraživanju tržišta knjige koje je sprovela internet knjižara Knjižara.com roman Vladislava Bajca se nalazi medju najtraženijim knjigama na srpskom jeziku u prošloj godini.
Nedugo po objavljivanju knjige, započelo je i ozbiljno interesovanje stranih izdavača za ovaj roman. Vladislav Bajac i njegov srpski izdavač Arhipelag potpisali su ugovore sa izdavačima u Austriji, Norveškoj i Hrvatskoj o objavljivanju romana Hamam Balkanija u ovim zemljama tokom 2009. godine, a u toku su pregovori sa francuskim i italijanskim izdavačima. Budući da je Bajčev roman dobitnik prestižne međunarodne nagrade „Balkanika“, može se očekivati da će ovaj roman biti u ovoj godini objavljen i na makedonskom, grčkom, bugarskom, rumunskom, turskom i albanskom jeziku.
Roman Vladislava Bajca Hamam Balkanija predstavlja uzbudljivu i promišljenu priču o dva istorijska vremena i o junacima smeštenim u prostoru između dva identiteta. Istorijska vremena romana Hamam Balkanija jesu XVI vek i naše vreme, dok su junaci ove snažne proze u kojoj se lične drame pretapaju sa dramatičnim istorijskim događajima Mehmed-paša Sokolović i kodža Mimar Sinan, Sulejman Veličanstveni i veliki vezir Rustem-paša, ali i u našem vremenu slavni turski pisac Orhan Pamuk i Vladislav Bajac, Alberto Mangel i Alen Ginzberg, Lenard Koen i Sjon, Alan Stivel i vođa ETA Raul T., Čedomil Veljačić i Geri Snajder... Komponovan tako da se u njemu naizmenično smenjuju XVI vek i naše vreme, ćirilična i latinična poglavlja, roman Vladislava Bajca je izvrsno napisana proza o identitetu i o dvojstvima koji se otvaraju u njegovim istorijskim junacima i u izmišljenim junacima sa stvarnim imenima. To se pogotovu vidi u sudbini Mehmed-paše Sokolovića čija je drama identiteta između velikog vezira i nekadašnjeg mladog monaha Baja Sokolovića, Srbije i Turske, hrišćanstva i islama, dužnosti i intime, istorije i privatnosti. Pripovedanje Vladislava Bajca predstavlja iznutra ovu podvojenost, pokazujući njene primere i na upečatljivim i slavnim savremenim sudbinama. U ovom romanu ne susreću se samo dva sveta, već ono što je mnogo teže – dva sveta u jednom te istom čoveku. Ali se ovde na izuzetan način susreću i dva grada – Istanbul i Beograd.

Hamam Balkanija Vladislava Bajca u najužem izboru za NIN-ovu nagradu
Roman Vladislava Bajca Hamam Balkanija u izdanju Arhipelaga NIN-ov žiri kritike, na sednici održanoj 9. januara 2009. godine, uvrstio je u najuži izbor za NIN-ovu nagradu za roman godine.
U konkurenciji za NIN-ovu nagradu našlo se preko 120 romana objavljenih prošle godine na srpskom jeziku. Žiri u sastavu: Milan Vlajčić (predsednik), Milo Lompar, Aleksandar Jovanović, Stevan Tontić i Slobodan Vladušić, uvrstio je u širi izbor 18 romana.
Dobitnik NIN-ove nagrade za roman godine biće proglašen 22. januara.

Knjige Arhipelaga na svim listama kritičara
Knjige u izdanju Arhipelaga našle su na svim listama u redovnim godišnjim izborima književnih kritičara srpskih listova i časopisa.
U izboru deset najboljih knjiga prevedenih na srpski jezik u 2008. godini književna kritičarka Politike Vladislava Gordić Petković uvrstila je dva romana koja je objavio Arhipelag: Odlazak od kuće i povratak kući Đerđa Konrada i Centralna Evropa Vilijama T. Volmana.
U izboru deset najboljih knjiga srpske proze objavljene u 2008. godini književni kritičar Politike Predrag Petrović uvrstio je u svoju listu dve knjige u izdanju Arhipelaga: roman Hamam Balkanija Vladislava Bajca i tematsku antologiju Poslastičarske priče Davida Albaharija i Vladana Mijatovića Živojnova.
I književni kritičar Politike Mića Vujičić u svoj izbor najboljih knjiga srpske proze objavljene u 2008. godini uvrstio je, takođe, dve knjige u izdanju Arhipelaga: roman Hamam Balkanija Vladislava Bajca i knjigu priča Vašarski mađioničar Jelene Lengold.
Među pet knjiga poezije koje su objavljene tokom protekle godine na srpskom jeziku, književni kritičar Politike Marko Krstić posebno izdvaja knjigu izabranih pesama velikog škotskog pesnika Normana Makejga Izveštaj plemenu.
Roman Hamam Balkanija Vladislava Bajca nalazi se i u izboru deset najboljih knjiga srpske proze objavljene u 2008. godini koji je sastavio književni kritičar NIN-a Tihomir Brajović.
Tihomir Brajović je na svoju listu najboljih devet prevedenih knjiga na srpski jezik u 2008. godini stavio dve knjige u izdanju Arhipelaga. To su Razgovor sa Spinozom Goceta Smilevskog i Srećne porodice Karlosa Fuentesa.
U izboru magazina Yellow Cab, među deset najboljih knjiga objavljenih u prošloj godini na srpskom jeziku, nalazi se roman Hamam Balkanija Vladislava Bajca.
Predstavljajući najbolje knjige priče objavljene na srpskom jeziku u 2008. godini, Vasa Pavković je idvojio knjigu priča Vašarski madioničar Jelene Lengold i tematsku antologiju Poslastičarske priče Davida Albaharija i Vladana Mijatovića Živojnova. „Priče Jelene Lengold iz knjige Vašarski mađioničar govore o intimnim iluzijama i nadama građana. Kao i u prethodnim zbirkama Pokisli lavovi i Lift, Jelena Lengold sa zavidnom veštinom koristi deskripciju i dijaloge. Okretna je i emotivno ubedljiva. Jezik joj je i visoko standardan i žargonski aktuelan. Izdvojio bih priču ‘Love me Tender’, u kojoj je fikcija zasnovana na ikoni pop kulture Elvisu Prisliju”, kaže Pavković. Povodom Poslastičarski priča Vasa Pavković daje ovakav sud: “Najviše interesantnih novih priča ljubitelji će svakako pronaći u Poslastičarskim pričama, projektu Albaharija i Živojnova. Povezane fenomenom poslastičarnice, kao institucijom koja ubrzano nestaje, ove priče ukazuju na činjenicu da se naši pisci i u prvoj deceniji novog veka mogu okupiti oko nekomercijalnog projekta – valjda da bi pomogli žanru koji vole – priči! I da ne ponavljam imena nekih pripovedača iz ovog teksta, izdvojio bih poslastičarske priče Ljubice Arsić, Milana Đorđevića, Đorđa Jakova, Uglješe Šajtinca, Divne Vuksanović... Potražite i ovu knjigu. Zasladite se!”


Centralna Evropa Vilijama T. Volmana
U izdanju Arhipelaga objavljen je roman Vilijama T. Volmana Centralna Evropa. Nagrađivana u SAD i prevedena na mnoge evropske jezike, ova knjiga predstavlja jedan od najboljih i najizazovnijih romana moderne svetske književnosti.
Centralna Evropa je uzbudljiv roman o evropskoj istoriji u XX veku iz pera jednog od najznačajnijih savremenih američkih pisaca.
Volmanov roman posvećen je Danilu Kišu i Grobnici za Borisa Davidoviča, što je velika posveta delu velikog majstora. Volman je najznačajniji Kišov nastavljač u modernoj svetskoj književnosti.
U središtvu romana Centralna Evropa, na preko sedam stotina strana, nalazi se istorija Evropa od početka pa sve do kraja uzburkanog XX veka. Volman sa posebnom pažnjom prati političku i umetničku istoriju Evrope, izvodeći na scenu junake kao što su Hitler i Staljin, generali Paulus, Kajtel, Vlasov i Žukov, pesnikinje Ana Ahmatova i Marina Cvetajeva, likovni umetnici Kete Kolvic i Roman Karmen, kompozitor Dmitrij Šostakovič, ali i nebrojene obične Evropljane suočene sa žrvnjem surove istorije u kojoj se lako postaje i progonjeni i progonitelj.
Volmanov roman je izuzetno književno svedočanstvo o Drugom svetskom ratu, o nacizmu i komunizmu, o životu u doba nasilja i ideologije, o ljubavi bez nade i patnji bez milosti.
Centralna Evropa (u prevodu sa engleskog Ane Ješić) nesvakidašnje je moćna, epska tvorevina, roman izvan svih standarda. Za ovaj roman Vilijam T. Volman je dobio američku Nacionalnu nagradu za književnost.

Prevodi romana Hamam Balkanija
Veliki međunarodni uspeh romana Hamam Balkanija Vladislava Bajca, započet dobijanjem nagrade Balkanika za najbolji roman napisan na nekom od balkanskih jezika u 2007. i 2008. godini, nastavlja se potpisivanjem ugovora za strana izdanja ovog romana.
Vladislav Bajac i njegov srpski izdavač Arhipelag već su sklopili ugovore za izdanja na nemačkom i norveškom jeziku, kao i za hrvatsko izdanje romana Hamam Balkanija. Izdavač nemačkog izdanja biće Viser iz Salcburga, izdavač norveškog izdanja biće Solum iz Osla, dok će u Hrvatskoj roman objaviti Izdavačka kuća Fraktura iz Zagreba. Ovi izdavači objaviće Bajčev roman tokom 2009. godine.
Sastavni deo nagrade Balkanika jeste objavljivanje nagrađenog romana na svim balkanskim jezicima. Tokom sledeće godine roman Hamam Balkanija biće objavljen na rumunskom, bugarskom, grčkom i albanskom jeziku.
Osim toga, u toku su pregovori Arhipelaga sa poznatim izdavačima iz Francuske i Italije oko objavljivanja romana Hamam Balkanija.

Vesti 2008.
Vesti 2007.

 

• Kultura kao kapital Gojko Božović
• Odbrana od stvarnosti
  David Grosman
• Poste restante
  Duško Novaković
• Gradovi i knjižare
  Gojko Božović
• IIntervju
  Dušan Kovačević
• IAutopoetička ispovest
  Vida Ognjenović