Гојко Божовић – Интервју

Читаоци дају меру и књигама и књижевним фестивалима

Гојко Божовић

Можда су програмска нит која повезује учеснике и садржаје овогодишњег Београдског фестивала европске књижевности најпре запитаност, отвореност и енергија побуне. Свет је у кризи, треба га преиспитати и изнова осмислити, а тамо где енергија кризе узима све снаге потребно јој је супротставити енергију побуне.

Београд, 20. јуна 2016.

Разговарала: Милица Шеварлић

У Великој сали Дома омладине Београда од 21. до 24. јуна одржава се једно од најпосећенијих књижевних дешавања у Србији – 5. Београдски фестивал европске књижевности, који организује Издавачка кућа Архипелаг у сарадњи са ДОБ-ом. Сваког дана од 19 часова, уз бесплатан улаз, публика може присуствовати разноврсним мултимедијалним књижевним програмима, међу којима су представљања књига, јавна читања, разговори писаца са публиком, изложба, пројекције играних или документарних филмова насталих по делима савремене књижевности. О предстојећем БФЕК-у, књижевности уопште и ауторском стваралаштву разговарали смо са књижевником и директором Архипелага Гојком Божовићем.

Београдски фестивал европске књижевности стигао је до првог, малог јубилеја – 5. издања. Колико су остварена очекивања и почетне замисли везане за ову манифестацију, како и када је реч о интересовању публике, тако и мишљењу стручне јавности и позиционирању на културној сцени Београда, Србије и региона?
Гојко Божовић: Пет година није много, али је довољно да се сагледа један концепт и да се виде његови резултати. Београдски фестивал европске књижевности је већ после прве године постао препознатљив у Београду, Србији и региону, али то за један овакав фестивал никако није довољно. Потребно је да писци из различитих европских средина препознају овај фестивал као део европске мреже књижевних фестивала и као јавни простор за дијалог, за сусрете писаца и читалаца. Веома сам задовољан како страни и домаћи писци оцењују овај фестивал, али и тиме што су многи од страних писаца у својим земљама објавили текстове о Београду и Београдском фестивалу европске књижевности. Али, наравно, меру и књигама и књижевним фестивалима дају читаоци. Читаоци су препознали и прихватали овај фестивал као простор за врхунску књижевност, као поље ослобођено од таблоидности и једног мишљења, као глас разлике и као показатељ да добрих књига и даље има и да их ни данас и овде није немогуће пронаћи.

Београдски фестивал европске књижевности организован је као мултимедијални догађај. Да ли мислите да таква форма догађаја утиче на интересовање ширег круга публике за књижевност и да ли им се боље и лакше књижевност може приближити садржајима који нису представљени искључиво у форми трибине и разговора?
Гојко Божовић: Нама у Архипелагу од свих медија и форми најважнија је књижевност, али нисам желео да имамо још један књижевни догађај у коме ћемо читати и говорити једни другима, у уском кругу посвећеника. Посвећеници су увек драгоцени, они су сигурни гласови књижевности и културе, али никако нису довољни за пун живот књижевности у модерним околностима. Београдски фестивал европске књижевности жели да покаже да књижевност непрестано проналази и открива своју модерност, да она једнако служи и врло познатим средствима и најновијим медијима и технологијама. Део читалаца је одустао од књижевности јер је створена слика да књижевност не изражава и не прати савремени тренутка. Ништа није погрешније од тога. Књижевност ће препознати и описати и ово време, али је потребно да се њено разумевање непрестано осавремењава. И отуда књижевни фестивал као мултимедијални догађај у коме се читања, сусрети и разговори са писцима преплићу са ретроспективама играних и документарних филмова по савременој књижевности, изложбама дигиталне фотографије, стрипова или графичких истраживања насталих по књижевности, позоришних драматизација или пак видео презентација књижевности. Књижевност је увек овладавала најмодернијим медијима тога времена, нема разлога да буде другачије ни данас. Показало се да је овај концепт један од разлога привлачности и посећености нашег фестивала.

Која програмска нит повезује учеснике и садржаје овогодишњег Београдског фестивала европске књижевности?
Гојко Божовић: Сваки писац и свака књига су свет за себе, али их је увек изазовно доводити у међусобне везе. Можда су то најпре запитаност, отвореност и енергија побуне. Свет је у кризи, треба га преиспитати и изнова осмислити, а тамо где енергија кризе узима све снаге потребно јој је супротставити енергију побуне. Као и увек, велике идеје без којих смо остали, велике замисли за које су само ретки спремни, велика енергија које, како видимо, тек нема, све се то може обликовати најпре у књижевности и култури, па потом тек постати заједничко добро друштва обамрлог у сумњи и једногласности, ниским страстима и таблоидним инфузијама.

Главна књижевна звезда овогодишњег Фестивала је чувени писац Давид Гросман. Због чега су његова дела важна у савременој светској литератури и колико су блиска домаћој читалачкој публици?
Гојко Божовић: Давид Гросман долази у Београд, као ексклузивни гост 5. Београдског фестивала европске књижевности, са репутацијом једног од највећих живих светских писаца. Његове књиге излазе у издањима водећих светских издавача, преводе се на све веће језике и врло често добијају најпрестижнија признања како књижевне критике, тако и бројне читалачке публике. Ово јединство критике и публике посебно треба нагласити у Гросмановом случају. Његове књиге готово свуда излазе у великим тиражима, много већим него што је уобичајено за писце врхунске књижевности. Већ скоро десет година књиге Давида Гросмана излазе на српском језику у издању Архипелага. Најпре је објављено животно дело овог писца, роман Види под: Љубав, можда најважније књижевно остварење о холокаусту и један од најбољих романа друге половине 20. века. Архипелаг је управо објавио ново издање романа Види под: Љубав. А у међувремену објављени су и два кратка романа о љубави и љубомори у корицама једне књиге Њено тело зна, велики роман До краја земље о драми Блиског истока, све до несвакидашњег романа Изван времена, за који и сам писац каже да је његова најинтимнија књига и да није веровао да ће имати снаге да је напише.

Трећу годину за редом један од програмских садржаја Фестивала је и Literatur Cafe који се реализује у сарадњи Goethe Institutom у Београду, шта ове године нудите посетиоцима?
Гојко Божовић: Да, трећу годину одлично сарађујемо са Goethe Institutom. Ове године заједничким снагама и још појачани Аустријским културним форумом, читаоцима представљамо Барби Марковић и филм Давида Внента Он је опет ту. Имамо изврсну сарадњу у припреми Фестивала и са Италијанским институтом за културу, Француским институтом за културу и Канадским саветом за уметност, као и са Амбасадом Пољске. Фестивал је, ето, и на тај начин препознатљива тачка контакта.

Колико је књига актуелна у 21. веку у којем преовлађује брзина ширења информација, често и површност, комуникација путем Интернета – са свим својим предностима и манама?
Гојко Божовић: Књига је и даље актуелна, није смишљено ништа боље од књиге. Књига, међутим, није само форма, књига је, пре свега, текст, а да ли ће се тај текст појавити у форми класичне књиге или електронског издања, то није пресудно и ствар је личног избора. Данас је конкуренција велика, свуда су око нас информације, произвођачи слика и сензација, гутачи наше пажње. То није опасност за књигу него за нашу способност да дођемо од важних садржаја и до правих питања и могућих одговора.

Да ли млади и даље читају? Како их мотивисати да читање буде њихов избор, а не само школска обавеза? Колико догађаји попут БФЕК-а могу бити подстицај?
Гојко Божовић: Млади и даље читају, питање је само шта читају. И још је важније питање: да ли они имају могућност избора тога што ће да читају, слушају, гледају и усвајају као свој животни избор? Бојим се да је та могућност избора драматично смањена, да се свуда и свима нуде једне те исте ствари, углавном нижеразредног карактера. Да би млади или било који други људи читали добре књиге, те добре књиге морају да буду видљиве. Промоције читања не смеју да буду рутинске и периодичне кампање, већ истински изазови свих који се баве књигом и културом. Морамо бити ентузијастични и иновативни, околности у којима се налазимо не могу се упоредити ни са чим што смо до сада видели, потребно је онда да и ми будемо барем мало неупоредиви. А књижевни фестивали попут Београдског фестивала европске књижевности у овом тренутку јесу последње место где читаоци могу да виде врхунску књижевност и елитне писце у јавном простору. Од тога треба кренути и тиме се не треба задовољити.

Издавачка кућа Архипелаг објављује књиге неких од најзначајнијих српских и страних аутора, дела врхунске савремене књижевности, историографије, политичке теорије, економије, филозофије, психологије и лексикографије. Препоручите нам 5 књига из вашег каталога за 2016. годину које би требало прочитати и зашто.
Гојко Божовић: Да покушам, мада ниједан избор није једноставан.
Роман Давида Гросмана Види под: Љубав – јер је то чудесна књига о злу и добру, о холокаусту и одрастању, о патњи и причи, књига достојна највећих дела светске књижевности.
Илустрована историја београдских кафана – јер ће читалац уживати у историји приватног и јавног живота и открити један интригантан и недовољно познати Београд са узбуљивим детаљима.
Књигу прича Михајла Пантића Овога пута о болу – јер су то сугестивне приче о љубави и болу усред свакодневице.
Књигу песама Ласла Блашковића Прасвршетак – да би читалац уживао у узбудљивом језику и сликама свакодневице тако и откривања светских градова.
Роман Влада Жабота Вучје ноћи – јер проницљиво истражује чудо и страхове у савременом свету.

Поред Београдског фестивала европске књижевности, Архипелаг организује и бројне трибине, промоције, књижевне вечери, често и у сарадњи са Домом омладине Београда. Да ли можете да нам откријете шта је у плану до краја године, да ли планирате гостовање неког писца из иностранства или нову књигу неког домаћег аутора?
Гојко Божовић: Сарадња са Домом омладине Београда показала се драгоценом, како у организовању Београдског фестивала европске књижевности, где смо партнери, тако и у организовању читавог низа других догађаја. До краја године имамо доста планова. Најпре припремамо серију нових књига наших домаћих и страних писаца, биће ту врло лепих изненађења. А припремамо и много програма и гостовања писаца, данас издавач мора да буде мали културни центар да би књиге могле да буду видљиве и да би нашле своје читаоце. Ускоро ћемо објавити нову књигу прича Јелене Ленголд, роман Људмиле Улицке Зелени шатор, роман Алексеја Слаповског Ја нисам ја, роман Јуџина Шуљгина Са неког другог света или пак ново издање романа Ми, различити Веселина Марковића. Имамо још доста лепих изненађења, али хајте да једно откријемо одмах сада: објављујемо биографију Сигмунда Фројда коју је написао Љубомир Ерић.

Поред послова везаних за Архипелаг, Ви сте и песник, књижевни критичар и есејиста. Недавно је објављена Ваша друга књига песама Оближња божанства на македонском језику, као и књига изабраних песама на бугарском. Какве су реакције македонских и бугарских читалаца?
Гојко Божовић: За веће читалачке реакције још је рано, поготову за књигу на бугарском која се тек појавила. Али су се и у Македонији и у Бугарској појавили лепи прикази. Критика је увек подстицајан дијалог. Наравно, поезија нигде није читани жанр, али свуда постоје тихи постојани читалачки гласови, због којих овакве авантуре и добијају на снази и смислу.

Да ли поред бројних обавеза стижете да се посветите писању? Можемо ли очекивати неку нову књигу у скорије време?
Гојко Божовић: Све те обавезе су бављење књижевношћу другим средствима. Наравно, пишем у временским просторима које отимам од других обавеза. Пишем књигу песама, верујем да ће бити завршена до краја године. А завршио сам књигу есеја о савременим светским писцима који су ми важни, о поетичким темама савремене књижевности и о контексту у коме се књижевност данас пише и чита. И та ће књига бити објављена до краја године.

Преносимо интервју објављен 17. јуна на сајту Дома омладине Београда: http://www.domomladine.org/vesti/intervju-gojko-bozovic-arhipelag-citaoci-daju-meru-i-knjigama-i-knjizevnim-festivalima/