Beograd, 10. februara 2017. – Književna manifestacija Veljkovi dani i Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki“ iz Sombora objavili su zbornik saopštenja u kojem se nalaze književni portreti dobitnika Nagrade „Veljkova golubica“ Saše Hadži Tančića (2014) i Mihajla Pantića (2015).
Književni portret Mihajla Pantića sadrži autopoetički esej „Pismo s dna“ izgovoren prilikom primanja Nagrade „Veljkova golubica“, kao i piščevu novu priču „Neka to ne bude u proleće“.
– Uvek pišem priče tako što posegnem na dno sebe, spustim se do najdublje tačke, opisao sam to u priči „Vonder u Berlinu“, i grebem prstima, nadajući se da ću čuti nekoga ko je otišao dublje od mene i kako u moje dno kuca kao o svoju tavanicu, i da ću u tom struganju zamračene nutarnje praznine nahvatati bar malo taloga, malo božanske mane, malo crnila ispod nokata; iz tog humusa, iz tog čistog, gotovo nematerijalnog preostatka življenja, potekne ili ne potekne, zavisi od slučaja do slučaja, bistra voda priče. Važno je da u sebi pronađete neko podesno, izvorno mesto, posle se nekako već odmotava, samo od sebe, po sili jezika, iskustva, misli, znanja, mašte, opažaja, ožiljaka, epifanija i sam će se đavo dosećati od čega sve još, tom katalogu kraja nema, kao ni samoj priči – kaže Pantić u eseju „Pismo s dna“.
O prozi Mihajla Pantića u ovom zborniku pišu kritičari Milivoje Mlađenović, Marija Miljić, Oksana Mikitenko, Marija T. Blagojević, Gojko Božović, David Kecman Dako, Nada Dušanić i Dragan Babić.
Saopštenja su u prvobitnoj verziji izložena na književnom skupu u čast Mihajla Pantića koji je u Gradskoj kući u Somboru 11. decembra 2015. godine organizovala Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki“ u okviru manifestacije Veljkovi dani.
U izdanju Arhipelaga objavljene su knjige priče Mihajla Pantića Hodanje po oblacimaAko je to ljubavSedmi dan košaveVonder u Berlinu, Ovoga puta o bolu i Novobeogradske priče.
Osim najvećeg dela piščevog pripovedačkog opusa, Arhipelag je objavio i Pantićeve knjige eseja, putopisa i kritičke proze Slankamen i Stan bez adrese, kao i antologiju najkraćih srpskih priča XX veka Mala kutija.