Beograd, 24. septembra 2018. – Nova knjiga Kristijana Ekera Peščana granica upravo je objavljena u izdanju Arhipelaga u ediciji Znakovi.
Peščana granica je knjiga putopisa, eseja, geopolitičkih reportaža i priča o nepoznatim ili nedovoljno poznatim krajevima Rusije i Centralne Azije.
Kristijan Eker je veliki putnik koji godinama predano istražuje zemlje Kavkaza, Centralne Azije i malo poznate krajeve u dubinama Rusije. U središtu njegovih interesovanja su „druga Rusija“, oličena u Sibiru, Kalmikiji, Čečeniji i oblasti Arhangelska, potom Jermenija, Azerbejdžan, Kazahstan i Kirgistan.
Iz Ekerovih putovanja i istraživanja nastala je ova uzbudljiva i otkrivajuća knjiga u kojoj nam pisac pokazuje složenu istoriju i ništa manje složenu stvarnost ovih prostora u kojima se prelamaju nasleđe komunizma i uopšte istorije druge polovine XX veka i slojevi novih istorijskih događaja, elementi starih kultura dugog trajanja i izazovi globalizacije našeg vremena koji, kako utvrđuje Eker, „u suštini, utvrđuju i pojačavaju“ razlike među narodima.
Sa Ekerom je uvek zanimljivo putovati, a njegovi putopisi i eseji pokazuju svet koji nedovoljno poznajemo i razumemo. Utoliko je Peščana granica nesvakidašnja knjiga u kojoj se predstavljaju „ni Zapad, ni Istok“, već uvek uzbudljiva granica svetova koja može biti mesto nove istorije ili plodnog susreta Evrope i „ni Zapada, ni Istoka“.
– Pokretač mojih putovanja nije bila samo prošlost, nego i budućnost: svestan sam da u sadašnjem svetu samo zemlje na granicama mogu da poklone celom svetu novu tačku gledišta kako bismo razumeli i dešifrovali sadašnjost i njenu složenost. Ko bolje od onih koji žive na granici – Kirgizi, Uzbeci, ali i Italijani i Sloveni iz Istre koji su prisutni u ovoj knjizi – i koji su naviknuti na Drugog, koji žive pored onih koji su različiti od njih, može da nam pomogne da se snađemo u svetu koji postaje sve više jedno veliko, globalizovano selo? U njihovim mržnjama i sukobima možemo da prepoznamo naš strah prema onima koji žive blizu nas ili dolaze kod nas da bi ostali (ali ne kao turisti). U njihovim uspešnim pokušajima da žive jedni pored drugih možemo da vidimo buduće globalno društvo koje će zaboraviti na boju kože i nacionalnosti i čiji članovi će se prepoznati kao jednaki članovi ljudske vrste – kaže Kristijan Eker povodom knjige Peščana granica.
Opisujući kako su iz jednih njegovih putovanja nastajala sledeća i kako je nastala ova knjiga, Eker naglašava:
– Posle svog prvog putovanja u Kirgistan 2011. godine, udaljio sam se od turistički značajnih mesta i od zgrada politike; ostavio sam geopolitiku da bih se posvetio „geopoetici“: pokušao sam da se približim tom Drugom koji ne liči na mene, koji priča drugačiji jezik i koga se ponekada pomalo i bojim. Ušao sam u njegove/njene pijace, posetio sam sokake gde on/ona živi, ponekad su me prihvatili u njegove/njene kuće, gde smo pričali i upoznali se. Hleb koji smo zajedno jeli i vino koje smo pili govorili su nam da nismo toliko različiti, da ipak možemo da komuniciramo, da se nađemo na pola puta, da se nekako i duboko razumemo, iako nas odvajaju nekoliko hiljada kilometara, religijske i često klasne razlike. I kad susret nije bio uspešan, kad me je Drugi gledao baš kao stranca, ili ja njega, ostala je ipak svest da taj Drugi postoji: nesvesno, on/ona je ušao u moj horizont, a ja u njegov/njen. Nijedan kontakt nije bio uzalud. Možda ćemo se ponovo sresti na drugim mestima i u druga vremena, možda će se naši potomci sresti i ovaj put će susret biti pravi: ne samo brz i oprezan pogled na ulici nego sastanak uz reč, hleb i vino. Ova knjiga je povest (i ponekad ispovest) ovih susreta, uspešnih i neuspešnih.
Kristijan Eker rođen je u Bazelu 1977. godine. Doktorirao je italijansku književnost na Univerzitetu „La Sapienza” u Rimu, a sada radi kao docent za italijanski jezik na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
Eker je napisao brojne članke o pozorištu i geopolitici, najviše se baveći zemljama u kojima se kulture sreću, a narodi ponekad i sukobljavaju. Pre Peščane granice objavio je knjigu eseja, reportaža i putopisa Vetar sa kopna.
KALEM
