Živi lanac znanog sveta

Šejmus Hini

Biblioteka:Izbor

Žanr:Pesme

Format:14x20

Broj strana:104

ISBN:978-86-523-0300-7

Povez:Broš

Pogovor:Gojko Božović

Cena:715 din.

Cena za članove kluba čitalaca Arhipelag:500 din.

Izabrane pesme irskog nobelovca Šejmusa Hinija iz tri njegove knjige pozne zrelosti objavljene tokom 2000-ih godina: Električno svetlo (2001), Okružna i kružna (2006) i Živi lanac (2010).
U suočenju sa svakodnevicom, prirodom i zemljom uobličava se pesnički realizam Šejmusa Hinija. I to će se pokazati kao njegov trajni izbor u poeziji. Potreba za svakodnevicom kao osnovom pesničke imagnacije vodiće pesnika prema uvidima da ni u stvarima svakodnevice ili konkretizovane irske zemlje stvari nimalo nisu jednostavne. Neko je bio pre nas, neki drugi obredi svakodnevice, makar koliko slični ili različiti, nastajali su i nestajali na toj istoj zemlji. Iz te perspektive pesnik otkriva geološke slojeve zemlje, zbog čega njegove pesme ispunjavaju slike koje ukazuju na naslojavanje iskustva.
Nobelova nagrada za književnost

O autoru

Šejmus Hini (1939–2013), najveći irski pesnik posle Jejtsa. Pesnik, esejista, dramski piasc, prevodilac i profesor engleske književnosti. Hini je rođen u Severnoj Irskoj, ali je veći deo života je proveo u Dablinu, gde je i umro. Objavio je dvanaest knjiga pesama: Prirodnjakova smrt (1966), Vrata prema mraku (1969), Prezimljavanje (1972), Sever (1975), Poljski radovi (1979), Ostrvo Stejšn (1984), Glogova svetiljka (1987), Priviđanja (1991), Libela (1996), Električno svetlo (2001), Okružna i kružna (2006), Živi lanac (2010). Hinijevi eseji o književnosti, pre svega, o poeziji,... više informacija »

Kritike

„Geološki slojevi zemlje postaju u Hinijevoj poeziji saživljeni sa geološkim slojevima kulture i istorije. Samo u tom amalgamu nastaje pesma kao jedinstvo različitih elemenata, vidljivih i posredovanih, istorijskih i savremenih, doživljenih u iskustvu i proživljenih u kulturnom preispitivanju i istorijskoj svesti. To jedinstvo postaje stvarni i simbolički izraz Hinijeve pesme. Tako poezija postaje živi lanac pamćenja proisteklog iz stvarnosti, pamćenja proisteklog iz kulture i onog trećeg pamćenja proisteklog iz susreta promišljenog iskustva i duboko proživljene kulture.“

Gojko Božović

Za nastavak čitanja