Beograd, 8. juna 2020. – Sećanja Dragoljuba Mićunovića na studentske demonstracije juna 1968. godine, kao događaj koji je obeležio jednu generaciju, objavljena su u zajedničkom izdanju Arhipelaga i Hedonea. Knjiga Moja 68. obuhvata, s jedne strane, autorova sećanja na sam događaj koji i danas izaziva mnogobrojna tumačenja, dok s druge strani prati tragove tog događaja u srpskom i jugoslovenskom društvu u decenijama koje su došle posle njega.
– Postoje događaji u životu koji više od drugih proveravaju našu sopstvenu sliku o sebi; to su oni događaji koji kao da kušaju ljudsku dušu i ispituju karakter. Ako se taj „ispit pred samim sobom“ položi, čoveku je lakše da predvidi i svoja kasnija ponašanja i proceni snagu svog otpora raznim dolazećim „iskušenjima“. Ako je taj događaj zahtevao proveru moralnih vrlina: solidarnosti, hrabrosti, dostojanstva i ako je tu proveru izdržao, on biva utisnut u habitus čoveka i postaje važan regulator njegovih kasnijih odluka u životu. Taj „zamišljeni autoportret“, ta sopstvena slika, stvarana često uz neophodni minimum narcizma, pomaže nam da lakše prebrodimo kasnije „trenutke slabosti“ i ne pokleknemo pred opasnostima i iskušenjima, sa kojima se često srećemo. Nisam se mnogo dvoumio oko izbora događaja iz svog života koji je ostavio najviše traga na moje kasnije delovanje i prosuđivanje. Bila je to studentska pobuna 1968. godine – naglašava Dragoljub Mićunović u predgovoru knjizi Moja 68.
U prvom delu knjige izneta su sećanja na sam događaj, potkrepljena dokumentima i svedočenjima iz prve ruke. U četiri naredna dela knjige prate se, u decenijskim tokovima, odjeci 1968. godine, kao i različite interpretacije koje su pratile taj događaj.
– Sećam se kako sam, jedne večeri krajem juna 1968. izašao iz dvorišta Kapetan Mišinog zdanja, osvrnuo se sa nostalgičnim pogledom na još nerastavljenu binu, na kojoj se kratko odigrala jedna od najlepših drama mog života. Čašćavajući, ipak, svoj „moralni narcizam“, dozvolio sam sebi da budem ponosan na protekle dane. Više nego bilo kad u životu, bio sam tada u potpunom skladu sa samim sobom, svojim moralnim sudom, svojim mišljenjem i delovanjem, bez ikakvih pragmatičnih ustupaka i kalkulacija, bez sputavanja odluka usled opreznosti ili straha – kaže Dragoljub Mićunović.
Nastajali u dužem vremenskom periodu od više od pedeset godina, u različitim povodima i kao odgovor na izazove konkretnog trenutka, nekada više sećanja, drugi put više polemičke rasprave, tekstovi u knjizi Moja 68. nastoje da oblikuju intelektualni, istorijski, društveni, politički i geopolitički kontekst jednog događaja koji svojim zračenjem nije napustio iskustva svojih učesnika, a svojim posledicama je učestvovao i u životima onih koji će na životnu i javnu scenu stupiti u godinama i decenijama posle studentske pobune 1968. godine.
Utoliko ova knjiga stoji u najdubljoj vezi i dijalogu sa piščevim trotomnim memoarima Život u nevremenu objavljenim pre nekoliko godina u izdanju Arhipelaga.