Beograd, 25. novembra 2021. – Knjiga eseja Jagoša Đuretića Na bespuću nezadrživog napretka upravo je objavljena u izdanju Arhipelaga.
Dve su ključne teme u Đuretićevoj knjizi eseja Na bespuću nezadrživog napretka.
Jedno je ekonomski, politički i globalni uspon Kine kao jedan od najuticajnijih činilaca u uzburkanoj slici savremenog sveta. Duboka kriza koja potresa savremeni svet, na pozadini ideološkog nasleđa XX veka, izazov je za Đurtića da progovori o razmerama i sadržajima te krize, ali i o mogućnostima njenog prevazilaženja.
Drugo je pitanje kulture u savremenom svetu. Ispitujući savremenu marginalizaciju kulture i njene posledice, Đuretić govori o odnosu kulture i politike, o nemoći kulturne politike, kao i o nesposobnosti modernog društva da bez značajnije uloge kulture oblikuju iskustvo vlastitog trajanja.
Obe teme susreću se u osnovnom pitanju kojim se bavi Jagoš Đuretić. To je pitanje tehnološkog napretka kome je sve podređeno i od koga se sve očekuje. Ali, pita nas Đuretić, da li nezadrživi tehnološki napredak, pogotovu ako je odvojen od temeljnih pitanja kulture i humaniteta, može da vodi i u bespuće i da li svet bez kulture može biti svet slobode?
– Savremeni svet je zadivljujuće moćan i sve moćniji, ali i sve nesposobniji da spozna svoja rastuća ograničenja. Čitava moderna istorija orijentisana je ka napretku i sve većem insistiranju na presudnoj ulozi pojedinca, te kao njen krajnji rezultat dobijamo vladavinu sve manje grupe pojedinaca. Tu vladavinu zovemo vladavina krupnog kapitala jer ta mala i sve manja grupa vladajućih pojedinaca misli na isti način na koji misli njihov kapital. Tehnološki napredak naizmenično nam pokazuje čas nasmejano, čas zastrašujuće lice. Ima li igde više na vidiku istinske slobode, i gde je tu duhovnost? Danas taj svet još možemo naći u vekovima stvaranom svetu kulture, pre svega, umetnosti. To je svet koji tehnologija već odavno vidno nagriza i tanji, ali baš zato što je on izvorno delo ljudskog duha, ujedno je pribežište i mogući otklon od beskrajnog otuđenja, te ujedno i vrelo obnove čovekove duhovne snage. Dokle god taj svet postoji, njegova obnova i bogaćenje, biće to potvrda i svedočanstvo o još živoj i aktivnoj čovekovoj prisutnosti još uvek njegovom svetu – kaže Đuretić u predgovoru ove esejističke knjige.
Esejista i izdavač Jagoš Đuretić (1936) objavljuje radove iz oblasti političke filozofije i političke sociologije. Dobitnik je Specijalne državne književne nagrade Кine, najvećeg kineskog priznanja koje se dodeljuje kulturnim delatnicima širom sveta. Objavio je knjige: Birokratija i samoupravljanje (1965), Patuljci u čizmama od devet milja (2002) i Socijalistička jugoatlantida (2005).