Beograd, 22. marta 2022. – Pripovedač Mihajlo Pantić ovogodišnji je dobitnik Nagrade „Borisav Stanković“, saopštio je na konferenciji za medije Miroslav Cera Mihailović, urednik Književne zajednice „Borisav Stanković“ u Vranju. Pantiću je Nagrada „Borisav Stanković“ dodeljena za celokupan književni opus.
Nagrada „Borisav Stanković“ biće uručena Mihajlu Pantiću 29. marta u Vranju.
Žiri u sastavu profesor dr Milo Lompar (predsednik), profesor dr Slađana Jaćimović i književnik Aleksandar Laković odlučio je da Pantiću pripadne jedna od najznačajnijih domaćih književnih nagrada, podsećajući da je u savremenoj književnosti Pantić „stvorio veoma razuđen književni opus“:
– U pripovedačkom smislu, Pantićeve priče su modernistički zasnovane, sa nagomilavanjem sugestija do poente koja naglo dolazi na kraju priče, ali i sa jakim postmodernim elementima, poput metatekstualnih pokazatelja koji preinačavaju momente i figure poznate iz istorije književnosti. Sve te osobine su ispoljene u najnovijoj knjizi Priče o piscima. Ona donosi dokumentarnost, fragmentarnost, asocijativnost u oblikovanju životnih i književnih situaija pisaca: kao junaka jednog pripovedanja, koje oscilira od esejističkog ka dramskom ili lirskom modusu literarne sudbine. Tako su pisci kao književni junaci našli svog pisca – kaže se u obrazloženju odluke žirija.
Podsećajući da se Pantić „poetički dosledno odredio kao pisac priča“, žiri naglašava:
– Kao pripovedač, pak, kretao se u različitim pravcima. Hermetičnost, psihološka i saznajna usredsređenost na iskre junakove i pripvedne svesti, najčešće ostvarene kroz pripovedanje u prvom licu, predstavljaju najizrazitije osobine njegovih ranih priča. U egzistencijalnom smislu, on je pisac gradskih toposa, haustora i ulaza u višespratnicama, oskudnog zelenila i beskrajnog neba oko solitera, osećanja praznine u životima junaka, malih radosti i sitnih pobeda koje se ređaju do konačnog životnog poraza.
Pisac Mihajlo Pantić povodom Nagrade „Borisav Stanković“ u izjavi za Sputnjik govori o izvorima i temama svoje proze:
– Drama postojanja je svuda ista. Polazeći od konkretnih prostora, trudim se da oni u jezičkoj tranformaciji dodirnu horizont univerzalnosti. Takav je slučaj i sa Borom Stankovićem. On je napravio mitsko književno Vranje. To što on zauzima značajan deo našeg književnog kanona, što se njegova dela stalno preštampavaju, ekranizuju govori da je on uspeo da preskoči barijeru lokalnog i dospe do univerzalnog. Već sam pomalo počeo da se branim od oznake novobeogradskog pisca, što jeste delimično tačno, ali to ograničava suštinu onoga što ja pišem. Mene u književnosti zanima ono što je najteže, a to su, po mom mišljenju, životi običnih ljudi. Dakle, to su priče koje oneobičavaju običnost, bez heroičnosti, bez uzvišenosti.
KALEM
