Beograd, 6. septembra 2022. – Odrastao sam u Bloku 21, od njega sam u pričama stvorio poseban univerzum. Moj Blok 30 je moj svet u malom, makar mi ponekad ličio na geto. Nekada smo znali ko je iz kog bloka, bilo je tu i mangupskog i sportskog rivalstva, kao, na primer, između Ćuprije i Paraćina, ali se u međuvremenu, zbog rasta grada, sve to poravnalo i izgubilo. Volim Halu sportova, tu sam igrao i gledao košarku, volim Dunavski kej i park na Ušću, a kao i svaki dugogodišnji stanovnik mog grada ne pamtim baš najbolje nazive ulica, prečesto su menjale imena – kaže Mihajlo Pantić, pisac novobeogradskih priča, u ekskluzivnom intervjuu za portal Nova.rs, u seriji razgovora „Gde je sad moj Beograd“.
Naglašavajući kako je u proteklim decenijama Novi Beograd od gradske periferije postao „drugo plućno krilo Beograda“ i to „ono zelenije“, Pantić kaže:
– Nadam se da ga neće sasvim zabetonirati.
Na pitanje u kojoj meri se identifikuje s Beograd, Pantić odgovara:
– Ne romantizujem Novi Beograd. Taj deo grada me je oblikovao, sa svim svojim prednostima i manama, a tih drugih je uvek više, u bilo kom vremenu u bilo kom delu sveta. Lakše se poistovećujem sa nebom i rekom, i ljudi su mi mnogo bliži od građevina i bulevara. Grad je u stvari vrlo apstraktna, a pritom i vrlo promenljiva kategorija. Da nema ljudi, bio bi postapokalitična pustinja. Pobesneli Maks, stoti nastavak.
Jedno od pitanje bilo je o omiljenim knjigama o Beogradu:
– Ima ih mnogo. Ovako namah prvo mi na pamet padaju Matavuljeve „Beogradske priče”. Pa da kao pripovedač ostanem pri pričama, Nušićevim, Vasićevim, Milankovljevim, Mihailovićevim, Čolanovićevim, Pavićevim, Kaporovim, Albaharijevim, Aćinovim, Lengoldinim, Pištalovim i tako do sto i natrag.
Ceo intervju s Mihajlom Pantićem možete pročitati na sledećem linku: https://nova.rs/kultura/mihajlo-pantic-nadam-se-da-nece-sasvim-zabetonirati-novi-beograd/