Gojko Božović: Za one koji čitaju, književnost ima veliku moć

Uloga visoke kulture jeste da izdavaštvu ponudi vrednosni poredak i jasne kriterijume. Uloga tržišta je da oblikuje prostor na kome zastupamo svoje ideje. Pri tome, svestan sam da sve ideje nije jednako lako zastupati u svakom trenutku. Ne potcenjujem trenutke, kroz mnoge smo prošli, ali ne potcenjujem ni ideje. Ako bismo odustali od njih, ništa ne bi ostalo ni od našeg identiteta. U najkraćem: u Arhipelagu objavljujem knjige koje bih voleo da čitam i da sam samo čitalac.

Beograd, 20. oktobra 2022.

Arhipelag je nedavno proslavio 15 godina postojanja. Kada se osvrnete, koliko se izdavačka scena promenila od tada?
– Izdavačka scena se za proteklih 15 godina promenila nekoliko puta. Izdavaštvo neposrednije od većine drugih oblika kulture prati posledice društvenih, ekonomskih, tehnoloških i medijskih promena. Zbog svoje specifične pozicije posrednika između visoke kulture i tržišta, između stvaranja i javnosti, izdavaštvo je otvorenije za promene i registruje ih gotovo u istom trenutku kada one nastanu. Najznačajnija promena koja je zahvatila izdavaštvo jeste upravo to što najveći broj izdavača na bilo kojoj izdavačkoj sceni, od nacionalne do globalne, više nije posrednik između visoke kulture i tržišta, već je veza s visokom kulturom u najvećoj meri prekinuta. Koreni te dalekosežne promene, čija je jedna od posledica to da marketing izgleda važniji od rada na tekstu, nisu od juče, ali je ona upravo u poslednjih 15 godina postala u najvećoj meri očigledna.
Promene su uopšte duboke i temeljne. Od sveta koji je mnogima delovao u toj meri stabilno da su proglašavali kraj istorije dospeli smo u svet u kome kraj istorije nije nikakvo sholastičko ili ideološko pitanje već pitanje opipljivog straha čija će ruka prva potegnuti neko samoubilačko dugme. Poslednjih 15 godina je vreme velike i neprekinute krize. Te krize se javljaju pod različitim imenima. Od svetske ekonomske krize do ciklusa migrantskih kriza. Od ekonomske do energetske krize. Od krize demokratije do nuklearne krize. Od ratnih kriza, na koje najpre reagujemo šokom, da bismo ih ubrzo prihvatili kao podrazumevajuće stanje, do krize kulture. Od deficita pažnje do deficita solidarnosti i društvenosti. Od zdravstvenih do bezbednosnih kriza. Od krize novca do krize potrošačkog društva. Od pandemije koronavirusa do krize slobode. Od krize kritičkog mišljenja do populizma koji razara jedno po jedno polje društva. Dubina kriza, kako god da ih zovemo ističući čas jednu, čas drugu dimenziju stanja stvari, upućuje, zapravo, na jedan dublji problem o kome se malo govori. To je kriza smisla kao majka svih kriza. Da naziremo smisao, lakše bismo živeli s krizama i spremnije otklanjali njihove posledice. Dok neki delovi sveta grcaju u neslobodi i siromaštvu, u drugim delovima sveta ljudi imaju i osnovne slobode i potrošačko obilje oko sebe. Ali su, bez razlike, nezadovoljni i jedni i drugi. Uzroci nezadovoljstva mogu da se imenuju različito, ali dolazimo do istog osnova – nema smisla. Tako da neretko svet koji smo ostavili iza sebe pre samo desetak godina izgleda kao jučerašnji svet.
Arhipelag je, dakle, proveo 15 godina rada u neprestanom okruženju kriza. Nismo imali drugo vreme, niti smo mogli da biramo okolnosti. Ali smo mogli da biramo knjige i šta ćemo i kako da radimo. Zadovoljan sam tim izborom i što se nismo solidarisali s krizama, već s našim čitaocima. A podršku čitalaca doživljavam ne samo kao ohrabrenje već i kao obavezu.

Sa kakvim ambicijama i očekivanjima ste 2007. pokrenuli izdavačku kuću?
– Želeo sam da se bavim izdavaštvom kao nastavkom bavljenja književnošću. Arhipelag sam video kao mogućnost da se okupe značajni autori savremene književnosti i humanistike, da se pokreću i preispituju važne teme ovog vremena, da se deluje u živoj kulturi i u neprestanom dijalogu sa čitaocima. To je razlog što izdavaštvo vidim kao lični i profesionalni izbor. Taj izbor bi u drugačijim vremenima i okolnostima bio jednostavniji, ali nemamo ni ta vremena, ni te okolnosti. Onda je utoliko važnije da znate šta radite i zašto to radite.

Šta je danas posao izdavača? Kako vidite svoju izdavačku misiju?
– Pre trideset i više godina posao izdavača je bio da izabere i objavi dobre knjige. Danas je to samo početak posla jednog izdavača. Knjige se podrazumevaju, bez njih se ne može, ali one, čak ni kada su najbolje, za izdavački posao nisu dovoljne. Danas posao izdavača takoreći počinje onog trenutak kada je objavio neku knjigu. Pravi psoao izdavača danas je neprestana borba za javnu poziciju i sudbinu svake objavljene knjige. Objavljena knjiga je živa i uticajna samo u meri u kojoj je prisutna među čitaocima, u kojoj je ona deo ne uvek naklonjene i obaveštene javnosti, u kojoj dolazi do čitalaca različitih potreba, očekivanja i senzibiliteta. To je osnovna uloga izdavača danas.

Da li je Arhipelag odmah imao programski, urednički, vizuelni i marketinški koncept? Kako ste stvarali vizuelni identitet, a kako poetiku svog izdavaštva?
– Mislim da je to uvek bolji put – poći od konkretizovane zamisli prema njenoj realizaciji. Najpre je oblikovan programski i urednički koncept, potom vizuelni identitet, onda i marketinški koncept koji je bio posledica programskog sadržaja, nikako obrnuto. Potom sam osnovao izdavačku kuću. Moguć je i drugačiji pristup, ali ja zastupam ideju programskog i autorskog izdavaštva koje ostaje privrženo vezi između visoke kulture i tržišta koje imamo na raspolaganju. Uloga visoke kulture jeste da izdavaštvu ponudi vrednosni poredak i jasne kriterijume. Uloga tržišta je da oblikuje prostor na kome zastupamo svoje ideje. Pri tome, svestan sam da sve ideje nije jednako lako zastupati u svakom trenutku. Ne potcenjujem trenutke, kroz mnoge smo prošli, ali ne potcenjujem ni ideje. Ako bismo odustali od njih, ništa ne bi ostalo ni od našeg identiteta. U najkraćem: u Arhipelagu objavljujem knjige koje bih voleo da čitam i da sam samo čitalac.
Programski i urednički koncept Arhipelaga proistekao je iz mog bavljenja književnošću, iz mog rada kao književnog kritičara, iz mog pogleda na savremenu kulturu i društvo. Izdavaštvo je izazovan i lep posao već i zbog toga što neprestano proveravate i delite vlastite ideje i s ljudima koje znate i s ljudima koje ne znate, sa onima koji su prvi čitaoci vaših knjiga, ali i sa onima koji će vaše knjige tek čitati u nekom trenutku koji će tek doći.
Za vizuelni identitet Arhipelaga najzaslužniji je Dušan Šević, čije umeće, profesionalizam i strpljivost nikada dovoljno ne mogu biti naglašeni.

Kako da čitalac prepozna dobru knjigu?
– To je najteže pitanje i ne mogu reći da znam pouzdan i tačan odgovor. Mada sam zainteresovan za takav odgovor i kao izdavač i kao čitalac. Knjige ima mnogo, čak previše, vremena nedovoljno, informacija o knjigama veoma malo. Nekadašnje oblike kanonizacije književnosti – književnu kritiku i književne nagrade – smenili su različiti oblici marketinga koji najčešće ništa ne govore o sadržaju i vrednosti knjigama. Za skoro sve knjige se govori da se jedinstvene, neponovljive, nesvakidašnje i retke. Za mnoge se garantuje da će promeniti naš život. To se ne dešava, a i na šta bi ličio naš život kada bi se menjao tako često kao što obećava marketing knjiga.
Stari odgovor na jedno staro pitanje – „Šta da radi strpljiv čovek?“ glasi: „Da bude strpljiv.“ Tako i čitaocu ostaje da istražuje, da proverava svoj ukus, da se oslanja na usmene preporuke više nego na preporuke javnog prostora, da bude strog i pravedan, da ne odustaje. I, naravno, da bude strpljiv. Izbor knjige za čitanje danas je veća avantura nego što je to ikada bilo u istoriji čitanja.

Kažete: „Sa stanovišta štamparskih troškova, postojeće cene knjiga su neodržive. Sa stanovišta ekonomskih mogućnosti velikog broja čitalaca, one su visoke. To govori o ekonomskoj situaciji u kojoj je vrlo teško naći ekonomski model podnošljiv za sve“.
– Da, to je skoro nerazmrsiv čvor. Knjige u Srbiji su tri puta jeftinije nego u Evropskoj uniji. Razlika u ceni proizvodnje knjige u Srbiji i proizvodnje knjige u Evropskoj uniji je praktično samo u ceni rada svih koji učestvuju u nastanku jedne knjige. Veliki skok cena papira uticaće na smanjenje produkcije, ali će doći i do izvesne promene cena knjiga. Izdavači koliko mogu odlažu taj trenutak.

Arhipelag je prepoznatljiv i po Beogradskom festival evropske književnosti. Ugostili ste neka od najvećih imena evropske književnosti. Da li je ovaj festival evropske književnosti beogradski samo zato što se održava u Beogradu i da li su gradske vlasti prepoznale njegov značaj?
– Književnosti je neophodan javni prostor. Bez njega, ona može da preživljava, ali samo sa osetnijim javnim prisustvom ona može da živi punim životom, među različitim čitaocima i u dijalogu s njima. Književni festivali se pokazuju kao dobar način osvajanja novog javnog prostora za književnost. Drago mi je da je Beogradski festival evropske književnosti podržan od čitalaca, to je uvek najvažnija podrška. Već sedam godina nemamo nikakvu podršku od Grada Beograda, ali zbog toga ovaj festival nije manje beogradski. A nije manje ni evropski. Neki od najznačajnijih pisaca savremene evropske i svetske književnosti bili su gosti Beogradskog festivala evropske književnosti: David Grosman, Klaudio Magris, Peter Esterhazi, Havijer Serkas, Čarls Simić, Amir Or, Terezija Mora, Drago Jančar ili Ilija Trojanov. To je književnost koju preporučujemo.

Ima li danas književnost danas ikakvu moć?
– Za one koji čitaju, književnost ima veliku moć. Za one koji ne čitaju, književnost nema nikakvu moć. To je ta velika promena čiji smo svedoci već tri decenije. Književnost je u čitavim epohama imala nedvosmislenu socijalnu funkciju. U njoj su se raspravljale ključne društvene teme, ona je formulisala javnost i kritičko mišljenje, tolike su knjige postale osnivačke priče evropskih nacija, socijalnih grupa ili epohalnih senzibiliteta. Književnost je izgubila socijalnu funkciju, a novu funkciju koja bi u jednakoj meri bila obavezujuća za sve ili barem za neku širu javnost nije pronašla. To je epohalni događaj. On se poklapa sa smenom još jedne paradigme. Otprilike u isto vreme visoka kultura, kao i pop kultura, uostalom, potisnuta je od strane masovne kulture koja proizvodi poznate ličnosti a ne i poznata dela, instant vrednosti a ne trajne vrednosti. Danas je prosečan influenser uticajniji od najboljeg pisca ili najvažnije knjige našeg vremena. U tom rasponu vidim pravu sliku našeg doba u kome se troši supstanca umesto da se stvaraju i održavaju vrednosti.
Književnost, dakle, danas ima individualnu funkciju, gotovo za svakog čitaoca u nečemu drugačiju. Ljudi koji čitaju dobre knjige znaju šta se događa, razumeju okolnosti, uživaju u vrhunskoj mašti i oslobođenom jeziku, čuvaju duh vlastite slobode i imaju pouzdano uporište. To uopšte nije malo i ne znam na još koliko se načina tako nešto može postići. Možda ne mogu uvek sve da urade i sve da promene, ali uvek znaju da razlikuju laž i istinu, obmanu i vrednost, propagandu i informaciju, manipulaciju i prijateljstvo.

Posle dve godine održava se Sajam knjiga u Beogradu. Šta će Arhipelag predstaviti na Sajmu knjiga?
– Arhipelag će na Sajmu knjiga u Beogradu predstaviti knjige objavljene u proteklih godinu dana, kao i čitav jedan festival pisaca iz različitih žanrova savremene književnosti i humanistike.
Među knjigama koje će biti sajamske premijere Arhipelaga nalazi se i Antologija savremene rumunske priče, koju je priredila i s rumunskog prevela Oana Hergenreter. Ta knjiga je najambicioznije predstavljanje savremene rumunske pripovetke u savremenoj srpskoj kulturi.
Sajamsku premijeru imaće i nova prozna knjiga Ljudmile Ulicke Zaista kuga o pojavi kuge u jednom mestu u Sovjetskom Savezu početkom 1940. godine. Slika tog događaja u mnogo čemu podseća na odjeke i događaja u vezi sa aktuelnom pandemijom koronavirusa.
Od domaćih romana sajamske premijere su istorijski roman Nikole Moravčevića Roman o Pašiću, o životu, politici i državničkom delovanju Nikole Pašića, novi roman Uglješe Šajtinca Koljka i Sašenjka i novi roman Ratka Dangubića Dobošarski dnevnik.
Povodom 100 godina od rođenja Vaska Pope Arhipelag objavljuje prvo samostalno izdanje knjige autopoetičkih tekstova Vaska Pope Kalem. Popin Kalem prvo je izdanje u novoj Arhipelagovoj ediciji Autopoetike u kojoj će biti objavljivani autopoetički tekstovi velikih modernih pisaca različitih žanrova, od poezije do proze, od književnosti do istoriografije, od filozofije do sociologije.
U ediciji istoriografije biće objavljena knjiga Čedomira Antića Republikanizam u Srbiji od 1804. do 1917. godine.
Provokativna knjiga slovenačke teoretičarke Renate Salecl Čovek je čoveku virus nesvakidašnje je svedočanstvo o političkim, društvenim i psihološkim posledicama pandemije koronavirusa.
Arhipelag objavljuje i dvojezično, srpsko-nemačko izdanje knjige drama Katarine Vešović Gladijatorske igre. U ovoj godini Arhipelag je objavio čitavu jednu veliku ediciju savremene srpske poezije. Na Sajmu knjiga premijere će imati nove pesničke knjige Nikole Vujčića, Radomira Uljarevića, Nenada Jovanovića, Bojana Vasića i Marije Radić, kao i knjiga izabranih pesama Snežane Minić.Pored sajamskih premijera, Arhipelag će na Sajmu knjiga predstaviti i knjige objavljene u prethodnih nekoliko meseci, među kojima su i novi roman Jelene Lengold Lakonogi dan, nova knjiga priča Mihajla Pantića Nijedna od sedam, nova knjiga eseja Veselina Markovića Šarlotino dvorište, novi romani Milana Todorova, Nemanje Rotara, Vladimira Jaćimovića i Boška Krstića, kao i nove pesničke knjige Tanje Stupar Trifunović, Radoslava Milenkovića, Tihomira Brajovića, Slavomira Gvozdenovića i Žarka Milenkovića.

MediaSfera