Barbi Marković – Kolumna

Eagle Hills Vertigo

Barbi Marković

Zgrade su podigle Beograd za jedan nivo, dok su Beograđani potonuli za klasu niže.

Beograd, 6. septembra 2020.

1.

Preston-Flek s dvadeset devetog sprata leži u sveže nameštenom krevetu. Već tri i po godine živi tu visoko u Eagle Hills-u. Odrasla je u Beogradu, u radničkoj četvrti zvanoj Labudovo brdo. Bila je vesele naravi, s malo sreće u poslu i dvostrukom bračnom srećom, prvo s Flekom, onda s Prestonom. Mogla je bolje da živi. Mogla je da se uspinje dalje, ali nije znala kuda. Igrom slučaja, u isto vreme počeo je da se uzdiže novi toranj iz sravnjene siromašne četvrti uz reku.
Simboli moći najavljuju napredak Eagle Hills.
Ona odlazi do stočića, otvara pismo i posmatra prazan list papira. Udiše prazninu, mir je sastavni deo stila. U levoj ruci drži belu šoljicu za kafu. Slova su prljavština na papiru. Što manje, to bolje.
Očaravajuće visoki prozori. Eagle Hills.
Nešto banalno se dešava: prosula je kafu. Želeći da iz ostave u hodniku uzme kuhinjski ubrus, u ćošku pronalazi orah. U Eagle Hills-u se ne slave verski praznici, bar ne u kolektivu. Komšije su nevidljive i ne neguju lokalne odnose. Jedino za Božić se desi da higijensko osoblje krišom ubaci nekoliko oraha u skrivene ćoškove stambenog kompleksa.
Strogost i efikasnost. Eagle Hills.
Mrlja od kafe brzo se dala obrisati. Bris.
Iznenađujući oblici, to mora da se prizna. Eagle Hills.
Stanovnici naselja retko odlaze u sjeban grad. Bar na prvi pogled deluje kao da tamo nemaju šta da traže jer u svom stambenom naselju raspolažu boljim mestima za boravak i tržnim centrima. Ali Preston-Flek je ipak viđala neke od njih na žurkama, na kojima su se pripijali uz druga tela i krišom njuškali druge ljude. U Eagle Hills-u svi, inače, imaju svoj prostor. Oko svakog se širi svetleća aura od pet centimetara i skoro da nikad ne dolazi do kontakta. Preston-Flek grli samu sebe, koliko god može čvršće u svom mekanom, belom džemperu. Ne zanima je politika, ne mrzi nikoga, ona voli sve pred sobom i čezne za neodređenim stvarima. Da li je ikad mislila da će živeti toliko visoko u Beogradu? Ne, ali joj se to dopada.
Jednostavno zumirati nešto što vam se dopada. Eagle Hills.
Čim se dvogodišnje dete domara Eagle Hills-a nakašlje, odmah dobije jeftin antibiotik i time biva za sva vremena oslabljeno, a razvoj njegovog imunološkog sistema u začetku sprečen. To je razlika između porodice stanokupaca i porodice domara. Porodica kupaca dugo uzima globule pre nego što se lati antibiotika. Što manje, to bolje.
Ostatak grada prenizak je da bi mogao da se reflektuje. Eagle Hills.
Nijedno od te plavokose dece sa svojim velikim zlatnim retriverima što na savršeno pokošenoj svetlozelenoj livadi trčkaraju tamo-vamo (i pri tom se histerično smeju), nikada nije popilo ništa drugo sem sveže ceđene pomorandže iz biološkog uzgoja. Majke s visokih spratova mogu da vide samo žute tačke, ali GPS im relativno tačno pokazuje na koju tačku misle kad kažu „moj sin“.
Rekreacija posvuda. Eagle Hills.

2.

Preston-Flek mora da se smeje jer stanuje na spratu koji je bio rezervisan samo za strance. Za međunarodne, slobodne strance, za bogate ili vanzemaljce iz Emirata. Neki od njih nikada se nisu uselili u svoje stanove. Neki od njih nisu ljudi već agencije. Preston-Flek je jedina iz svog razreda s Labudovog brda koja je dostigla taj jednostavan život u Eagle Hills-u, i kosa joj je ofarbana u tako prijatnu plavu boju da čovek poželi da je pojede jer boja podseća na kolač od vanile. Izgleda mnogo mlađe nego što jeste. Lepša je od mnogih nekadašnjih drugarica iz razreda. U Eagle Hills-u je jasno da svako automatski odvaja dovoljno vremena za depilacije, brijanje, masaže i frizerske intervencije.
Srdačni pozdravi iz Abu Dabija. Eagle Hills.
Možda je do soka od pomorandže to što sva deca imaju plavu kosu. A njen sin je upravo nastavnicima ispričao kako sanja tamnoputu devojčicu i zato sada mora da ide na intenzivnu individualnu terapiju. Preston-Flek je zbog toga postala pažljivija i nikom ne govori o svojoj noćnoj mori. Sanjala je da je dobila pismo koje nije prazno. Najednom joj i ruke i kosa pocrne i ona postaje romska devojčica koju odvode na obronke grada.
Moderan život. Eagle Hills.
Naredni dan. Njen suprug, Preston, s poslovnog puta donosi kući još deset ploča. On pripada međunarodnom društvu sakupljača ploča grupe The Who. Poseduje sve prve otiske i sve važne koncerte, kao i sve retke i neobične ploče, bio je na privatnim svirkama i nada se da će jednog dana moći da kupi i same muzičare. Osetljivog je sluha i više voli tihe restorane. Nakon što su se vrata stana zatvorila Prestona je pozvao vozač koji ga očajno moli za ocenu njegovog rada. I još jedan poziv. Hotel u kom je noćio, takođe, želi njegovu ocenu. Eagle Hills šalje poruku, i stambenom kompleksu je potrebna Prestonova mesečna ocena. Dobra ocena je dobra i za stanovnike. U međuvremenu je i to postalo posao, kaže Preston i smeje se iznervirano. Ali i u pravu je.
Više vazduha, više svetla. Eagle Hills.
Svaka žena u Eagle Hills-u je lepa, toliko je jasno. Svaka žena je udata. Svaka žena ima dobre zube. Svako dete je zdravo, plavo ili albino. Svaka porodica poseduje baš jednog kompaktnog zlatnog retrivera s nula posto dlake koja ne opada. Svaka porodica pije iz šolja tankih kao flis-papir. Svaka žena dobija prazno pismo i kratko ga posmatra. Svako dete sanja tamnoputu devojčicu. Svako venčanje je san snova. Svako venčanje bilo je najsrećniji dan u životu te mlade, koja je prelepo izgledala, a haljina nikad više nije bila korišćena. Svaki muškarac je alfa. Svaki muškarac rado nosi odela. Svaki muškarac je lep i preplanuo. Svaki muškarac je kupio brod. Svako prijateljstvo je lepo sećanje. Svaki obrok je zdrav. Dobro došli u Eagle Hills. Usred Beograda! Svaki časovnik kuca. Svako učestvuje u svetskoj utakmici. Sve košulje su ispeglane. Svi planovi se sprovode u delo.
Pozitivan uticaj na okolinu. Eagle Hills.

3.

Naselje će jednog dana naprasno potonuti. Preston-Flek se pita da li je to tačno. Zgrade su tako brzo nikle iz zemlje i podigle Beograd za jedan nivo, dok su Beograđani potonuli za klasu niže. Sve vreme se čeka na neku reakciju, al’ šta još može da se desi. Možda će biti protesta.
Zaista visoko. Eagle Hills.
Preston-Flek se pita i ovo: Da li je tačno da svi na svetu žele da se zamene sa onima na reklamnim plakatima kako bi mogli sa svetlećim belim čarapama da sede u zelenoj travi – sa šampanjcem, na kariranom ćebetu, sa srećom i svime što je prati? Da li je tačno da su sva prijateljstva samo poslovni kontakti – čak i van Hills-a, čak i među siromašnima? Da li je tačno da je svako „samo za sebe“?
Besmrtna ljubav. Eagle Hills.
Preston-Flek se pita kako da prepozna smrt.
I još nešto. Najednom se setila kako je jednog prolećnjeg dana sedela na isušenoj livadi bez trave, okružena cvećem i smećem, pored partizanskog spomenika, i kako je, uprkos polenskoj alergiji zbog koje na oči više nije videla, čitala tinejdžersku knjigu jer nije mogla da prestane. Onda je pogledala ka spomeniku. Na postolju je pisalo: „Zar nismo jači od bogatih?“ Sećanje je pogađa kao šamar.
Život u poletu. Eagle Hills.
Preston-Flek uzima ključ. Pritiska dugme od lifta. U ćošku je opet orah. Orah se otkotrlja. Poput bubašvabe. Grkljan joj se steže. Zar nismo jači od bogatih? Preston-Flek plače u liftu.
Tako visoko. Eagle Hills.
Preston-Flek kupuje Smoki u gradu i jede ga na klupi. Ruke su joj masne od dečje grickalice, a bele pantalone više nisu čiste, maskara joj se sliva niz obraze. Nada se da je niko neće prepoznati. Povremene vrtoglavice su sastavni deo života u Eagle Hills-u.

Prevod s nemačkog: Maria Glišić

Fotografija: Julija Gajzbaher

Autorka je poznata austrijska književnica rođena u Beogradu, čiji je roman Superherojke, napisan na nemačkom, objavljen u izdanju Arhipelaga.

_________________________________________________

© za srpski jezik: „Arhipelag“ www.arhipelag.rs