Samoća

Ela Viler Vikoks

Smej se i svet će sa tobom;
Plači, i plakaćeš sam;
Planeta traži smeh da je blaži.

Beograd, 9. oktobra 2022.

Smej se i svet će sa tobom;
Plači, i plakaćeš sam;
Planeta traži smeh da je blaži,
Muči se povazdan.
Pevaj, i planine ječe;
Uzdah ti utuli za čas;
Poskoči huk na srećan zvuk,
A stisne na brige glas.

Slavi, i svi ti stižu;
Tuguj, i nikoga nema;
Svi bi bili gosti tvojih radosti,
Al’ ne i tvojih problema.
Druguj, i drugova puno;
Tuguj, i prazan ti stan;
Svak’ bi da pije tvoj ambrozije,
Al’ žuč ćeš popiti sam.

Gozbuj, i kuća ti puna;
Gladuj, i pust ti je dan;
Pobeđuj i daj, i svima si naj
Al’ svako umire sam.
Uživanju hrlimo skupa,
Vozom il’ kako ko voli,
Al’ svako za sebe mora
Uskim stazama boli.

Prepevao Dušan Vojnović
Strazbur, septembar 2021. godine

Pogledajte YouTube verziju u kazivanju Dušana Vojnovića: https://www.youtube.com/watch?v=J3BMEhtC3G0

Napomena prevodioca: Ela Viler Vilkoks (1850–1919), pesnikinja i novinarka, jedan je od najupečatljivijih američkih poetskih glasova tog perioda. „Samoća“, koja se može naći i pod naslovom „Tako je to na ovom svetu“, njena je najpoznatija pesma.
Njena prva dva stiha: „Smej se i svet će sa tobom. Plači i plakaćeš sam“ postala su u Americi naširoko korišćena fraza.
Rođena u Džonstaunu, u američkoj državi Viskonsin, Ela Viler Vilkoks počinje da piše stihove već sa osam godina. Kao tinejdžerka objavljuje pesme u popularnoj štampi, a kao studentkinja piše za magazine poput čuvenog Kosmopolitena.
Prvu zbirku Kapi vode objavljuje u 22. godini, a za njom će uslediti mnoge druge. U 33. godini piše pesmu čiji prevod ovde predstavljamo.
Nadahnuće je dobila tokom puta u Medison, gde je trebalo da prisustvuje inauguracionom balu guvernera Viskonsina. Putovala je sa uplakanom mladom ženom u crnini koja je sedela preko puta nje. Do kraja puta sedela je kraj nje pokušavajući da je uteši. Kada su stigle na odredište, pesnikinja je bila toliko pogođena patnjom te devojke da je jedva smogla snage da ode na proslavu. Ugledavši svoj lik u balskom ogledalu, najednom se prisetila ucveljene udovice. Usled kontrasta veselja i žalosti, iz nje su pokuljala prva dva stiha legendarne pesme.
Njena prva verzija objavljenja je u Njujork sanu 1883. godine.
Poezija Ele Viler Vilkoks je gotovo podjednako široko hvaljena i omalovažavana, ali je u Americi naprosto obožavana. Njenih četrnaest pesama nalazi se u knjizi Najvoljenije pesme američkog naroda koju je priredio Hejzel Feleman, a „Samoća“ i „Vetrovi sudbe“ uvrštene su u antologiju Najnezaboravnije pesme.
Bila je jedna od prvih javnih zagovornica prava životinja i vegetarijanske ishrane, a pred kraj života, slomljena bolom posle smrti supruga, zapada u čudnu mešavinu religije i spiritualizma. Umire od raka 30. oktobra 1919. godine u Šort Biču, u Konektikatu.