Nije sve loše, dobre su knjige

Gojko Božović

Pismo čitaocima povodom 10 godina Arhipelaga: želimo da znak Arhipelaga na koricama naših knjiga bude jedna vrsta ugovora sa čitaocem. Nismo odustali od tog ugovora, još je važnije da nisu odustali ni čitaoci.

Beograd, 15. maja 2017.

Kada sam pre deset godina, 15. maja 2007, osnovao Arhipelag, želeo sam da sa autorima i saradnicima, partnerima i prijateljima oblikujem prostor u kome će čitaoci imati mogućnost izbora.
Sada, posle deset uzbudljivih godina u komplikovanim vremenima i s jasnim znanjem da su takva vremena i dalje pred nama, drago mi je da su čitaoci i stvarno i simbolički naselili taj prostor. Samo u rukama čitalaca knjige dobijaju smisao i konačni oblik, ali da bi došle do tog smisla i do tog oblika, u nečemu različitog kod svakog pravog čitaoca, knjige prethodno moraju čitaocima da pruže sadržaj. Ponovo bih objavio svaku knjigu koja je u proteklih deset godina objavljena pod znakom Arhipelaga, nezavisno od rezultata u prodaji ili od prvobitnog odjeka neke od tih knjiga u javnosti. Da su bila bolja vremena, objavili bismo i mnoge druge knjige.
Međutim, brojevi, koliko god bili važni, ne mogu biti presudni. Upravo zato zastupam koncept autorskog izdavaštva, vrhunske književnosti i kulturne i socijalne odgovornosti izdavača. Otuda kao urednik i izdavač objavljujem samo knjige koje bih svakako čitao da nisam izdavač već samo čitalac. I spreman sam da za tu odluku da izdavaštvo kojim se bavim bude deo visoke kulture i vrhunske književnosti plaćam cenu. Kao što sam je i do sada plaćao.
Izdavač je odgovoran prema svojim čitaocima, a ne samo prema svojim interesima, ekonomskim ili bilo kojim drugim. Čitaocima je neophodno pružiti mogućnost izbora. Danas je ta mogućnost vrlo ograničena, iako je oko nas mnoštvo proizvoda u obliku knjige. Problem je što je najveći broj tih knjiga tabloidan po svojoj strukturi i značenjima, a što su informacije o knjigama nedovoljne ili neproverene. Rđav ukus objavljuje se pod neverovatnim brojem imena i ima lep ekonomski uspeh. I posle deset godina Arhipelag ostaje dosledno vezan za vrhunsku književnost i humanistiku, zahvaljujući čitaocima koji su takav koncept podržali.
U ovih deset godina neprestano smo radili uporedo s nekom krizom. Nekada je to bila ekonomska, nekada politička, nekada kulturna, nekada moralna, najčešće sve te i mnoge druge krize zajedno. Nismo izabrali kontekst krize za svoje takoreći prirodno okruženje, ali smo izabrali da se ne solidarišemo s bilo kojim oblikom krize, a pogotovu da od nje ne pravimo univerzalni izgovor za svaku priliku. Izabrali smo da radimo najbolje što možemo i najbolje što umemo. Umesto solidarnosti s krizom, izabrali smo solidarnost sa čitaocima. Naši čitaoci su zahtevni, a mi smo sami stvorili očekivanja koja sada delimo sa našim čitaocima.
A10 1500x500px
Prva knjiga koju je Arhipelag objavio bio je kapitalni Rečnik straha Ljubomira Erića. Strahovi su tako ljudski i tako brojni, uči nas ta knjiga, ali u času kada smo je objavljivali nisam verovao da će kroz deset godina ljudski strahovi tako snažno i vidljivo ispunjavati javni, politički i društveni prostor u našoj zemlji. Objavljujući tako zahtevnu knjigu na samom početku, želeo sam da objavimo i dve poruke čitaocima. Najpre da je kapitalno izdavaštvo i izdavaštvo vrednih knjiga naš temeljni izbor i da želimo da znak Arhipelaga na koricama naših knjiga bude jedna vrsta ugovora sa čitaocem. Nismo odustali od tog ugovora, još je važnije da nisu odustali ni čitaoci. A druga poruka bila je da smo svesni strahova i da se, iz takve pozicije, odlučujemo za razumevanje objavljujući knjige u znaku najuzbudljivije mašte i najboljeg znanja. Ljudi koji čitaju dobre knjige razumeju okolnosti vlastitog života. A to jeste najbolja imovina koju možemo steći, najsigurniji imetak pred kojim je nemoćna svaka vrsta krize. Ne živimo mi da bismo čitali, pisali i objavljivali knjige, već knjige čitamo, ili čak i pišemo i objavljujemo, kako bismo vlastiti život ispunili smislom, patosom slobode i snagom nezavisnosti.
Deset godina je trenutak za preispitivanje, bez koga ozbiljnog posla i nema, ali i za osmišljavanje novih izazova u poslu, s kojima će doći i nove knjige i novi čitaoci. Izdavaštvo je jedan od poslova koji se najbrže i najtemeljnije menjaju. Za poslednjih dvadeset pet godina potpuno su se promenili način na koji se knjige pišu, način na koji se knjige pripremaju za štampu i štampaju, način na koji se knjige promovišu i pretvaraju u činjenice kulturnog i javnog života. Te promene traju i dalje, pa ih je zbog toga nužno pratiti kako ne bismo izgubili kontakt sa čitaocima, pogotovu s novim generacijama čitalaca, ali je isto tako neophodno i sačuvati suštinske vrednosti koje zastupamo od osnivanja Arhipelaga. Izdavač danas mora da bude živi kulturni centar koji ne stvara samo knjige već i događaje i prostor za nove ideje. Promene su dobre i potrebne, one vas podstiču i stavljaju u okvire realnog života.
Ali izdavaštvo ima dva izazova koji u zemljama poput naše imaju i posebne saveznike oličene u ekonomskoj krizi i krizi socijalnih institucija. Jedan izazov je tehnološki. Drugi izazov je kriza ukusa, ona je majka svih kriza. Ta kriza iz temelja potresa nama poznati svet, jer čini da se u njemu spuštaju standardi i kriterijumi, ne nastaje dovoljno novih vrednosti, a važna pitanja su potisnuli tabloidni sadržaji i populističke vrednosti.
U tehnološkom smislu neprestano nastojimo da vrednosti koje smo izabrali predstavimo u novom tehnološkom, informatičkom i medijskom okruženju, što se vidi i po našem sajtu, onlajn magazinu Arhipelag magazin, po našim aktivnostima na socijalnim mrežama, po našem radu na digitalnom marketingu knjiga i književnih događaja, ali i po radu na audio izdavaštvu i po elektronskom izdavaštvu, po čemu smo prvi veliki izdavač koji se na takav korak odlučio još pre nekoliko godina sarađujući s najvećim globalnim digitalnim marketima, a uskoro ćemo čitaocima predstaviti i našu novu digitalnu platformu.
U pogledu krize ukusa mi potpuno svesno i odlučno idemo protiv struje, jer verujem da je to izraz naše socijalne i kulturne odgovornosti. Veoma sam zadovoljan kako su čitaocima prihvatili i podržali naš izbor. Deset godina rada Arhipelaga počiva najpre na činjenici da u Srbiji ima dovoljno čitalaca koji su zainteresovani za književnost i humanistiku kakvu mi objavljujemo. Otuda čitaocima iznova možemo da kažemo: „Nije sve loše, dobre su knjige.“
Ako smo deset godina proširivali polje mogućnosti i zastupali pravo izbora čitalaca, verujem da je trenutak da se nađemo i na jednom novom početku. Nismo se zadovoljili samo postojećim čitaocima, želimo da učestvujemo u stvaranju novih čitalaca. I zato u ovoj godini započinjemo novu avanturu – ediciju Mali Arhipelag u kojoj ćemo objavljivati knjige za decu i mlade.
U proteklih deset godina često sam odgovarao na pitanje zašto sam se odlučio za naziv Arhipelag. Nije to samo gotovo pesnička metafora o stvarnom stanju modernog rasutog subjekta, već i stvarna slika savremenog čoveka čija je svakodnevica sačinjena od najrazličitijih senzacija, nada, očekivanja, strasti, informacija, izazova. I svaki od tih mikrokosmosa jeste po jedno malo ostrvo u unutrašnjem arhipelagu svakog od nas. Ali je iza svega stajala i želja da okupljajući različita ostrva naših interesovanja, uključujući i izdavačka interesovanja za vrhunsku književnost, filozofiju i sociologiju, političku teoriju i istoriografiju, ekonomiju i psihologiju, pokažemo da je svako od nas celina samo u dodiru i kontaktu s drugim, u kritičkoj razmeni ideja, u saglasju i nesaglasju, ali svakako u dijalogu i razgovoru.
Danas je, međutim, solidarnost retka i oskudna, ideja zajedništva potisnuta, a razgovor u javnom prostoru je zamro. U oživljenim strahovima potrebne su nam stabilne tačke s kojih se obraćamo jedni drugima. U dobrim knjigama i u istinskim razgovorima nalaze se takve tačke koje moraju biti posebno važne u „poremećenim vremenima“.
Morali bismo da znamo sve o „poremećenim vremenima“ jer je o njima neuporedivo, na najboljem srpskom jeziku za koji znamo, pisao Ivo Andrić. Izgleda da nismo dovoljno pažljivo i pronicljivo čitali Andrića kada nam se tako često ponavljaju „poremećena vremena“.
Zato birajmo i čitajmo knjige, i budimo strogi prema knjigama kako bismo naučili da budemo strogi i odgovorni prema sebi, solidarni i iskreni s drugima.

Autor je osnivač i glavni urednik Izdavačke kuće Arhipelag