Uskrs

Titos Patrikios

Opet su očekivali da će on vaskrsnuti radi njih.

Beograd, 5. aprila 2024.

S radošću su dočekali dolazak ljubavi.
Tada su ga sami razapeli,
proboli ga kopljem,
napojili ga žuči i ocatom,
poistovetili ga s razbojnicima.
Opet su očekivali da će on vaskrsnuti radi njih.

Pariz, januara 1971.

Prevod s grčkog: Simoni Marija Golubović

O pesniku:
Titos Patrikios (1928), veliki grčki pesnik.
Čovek velikog i bogatog životnog iskustva, Patrikios je poeziju ispunjavao kako vlastitim iskustvom, tako i iskustvom svoje epohe.
Titos Patrikios je rođen u Atini 1928. Studirao je pravo na Atinskom univerzitetu, a kasnije sociologiju i filozofiju u Parizu
U vreme nemačke okupacije, bio je u grčkom Pokretu otpora.
Osamdesetih godina primio je priznanje za učešće u Pokretu otpora, ali je odbio da primi i penziju za borbu za slobodu svoje zemlje.
Za vreme vojne diktature posle Grčkog građanskog rata bio je „raseljen“ unutar granica svoje zemlje (u logorima na ostrvu Makronisos i ostrvu Aj-Stratis). Kasnije je bio prognan u Pariz i Rim (1959-1964; 1967-1975).
Progonjen i slavljen, postao je jedan od najvećih grčkih pesnika druge polovine XX veka.
Dobio je grčku Nacionalnu nagradu Grčkeza književnost 1994. godine.
„Bio sam vrlo angažovan svedok vremena, ali samo u jednom periodu. Pre je to bio kritički stav prema politici, jer angažman, mada pozitivan, podrazumeva da budete poslušnik, potčinjavate se hijerarhiji, pravilima i vođi. Želeo sam da služim demokratiji, a ne vođama koji uvek podrazumevaju i težnju za nečim božanskim, večnim. Svi diktatori žele vlast čak i posle smrti“, rekao je Titos Patrikios boraveći u Beogradu 2011. godine na Kongresu Međunarodnog PEN.