Rastko Petrović

Rastko Petrović (1898–1949) jedan je od klasika moderne srpske književnosti. Među tim klasicima svakako je najviše sklon eksperimentu i poetičkom radikalizmu.
Sa sedamanest godina, nedugo pošto je u Beogradu završio gimnaziju, zajedno sa srpskom vojskom prešao je Albaniju. Maturski ispit je položio u Nici 1917. godine, a od 1918. do 1920. živeo je u Parizu, gde je završio Pravni fakultet i družio se sa izvornim modernistima među pesnicima (Žakob, Elijar) i slikarima (Šagal, Pikaso, Ernst).
Početkom dvadesetih Petrovićeva životna avantura postaje obeležena radom u diplomatiji. Krajem 1923. primljen je za pripravnika u Ministarstvu inostranih dela. Tri godine kasnije postavljen je za pisara u ovom ministarstvu, a potom za pisara u poslanstvu pri Vatikanu. Neko vreme provešće u poslanstvu u Rimu. U prvoj polovini tridesetih radio je u odeljenjima Ministarstva inostranih dela u Beogradu. U to vreme u javnosti je najviše prisutan kao likovni kritičar Politike. Od kraja 1935. obavljao je konzularne dužnosti u konzulatima Kraljevine Jugoslavije u Čikagu, Vašingtonu i Njujorku.
Drugi svetski rat je proveo u Sjedinjenim Američkim Državama, gde će ostati sve do smrti 1949. godine. Njegovi posmrtni ostaci biće vraćeni u domovinu u junu 1986. godine.
Žanrovski raznovrsno (poezija, roman, putopis, pripovetka, drama, esej, likovna kritika), delo Rastka Petrovića ostvareno je u znaku autentične potrebe za inovatorstvom i neprestanom modernizacijom književnosti. Posvećena nesvakidašnje strasnom istraživanju mitskih i arhetipskih elemenata, koji se u ovoj moćnoj rekonstrukciji ukazuju kao modeli dubljeg razumevanja svakog ljudskog vremena, pa i udesne situacije piščevog naraštaja, književnost Rastka Petrovića pronalazi, pre svega, u raskošnom, ekskluzivno tretiranom jeziku prostor sopstvenog mogućeg sveta.
Kao pisac Rastko Petrović se objavio na Krfu, u Zabavniku, gde je pod pseudonimom R. M. P. objavio „Kosovske sonete“.
Objavio je romane Burleska Gospodina Peruna Boga Groma (1921), Sa silama nemerljivim (1927), Ljudi govore (1931) i Dan šesti (1961), knjigu pesama Otkrovenje (1922), kao i knjigu putopisa Afrika (1930).
Sabrane pesme Rastka Petrovića, koje su uključile i pesme iz zaistavštine, objavljene su 1989. godine.
Piščeve pripovetke okupljene su u okviru celine Staroslovenske i druge priče, u prvoj knjizi Dela Rastka Petrovića (1974).
Od eseja Rastka Petrovića najvažniji je „Mladićstvo narodnog genija“ (1924), „Naša narodna poezija i današnji narodni život“ (1924), „Reči i sila razvića“ (1924), „Narodna reč i genije hrišćanstva“ (1924), „Opšti podaci i život pesnika“ (1924), „Svetski rat u stranoj i našoj književnosti“ (1925).