Šejmus Hini

Šejmus Hini (1939–2013), najveći irski pesnik posle Jejtsa.
Pesnik, esejista, dramski piasc, prevodilac i profesor engleske književnosti.
Hini je rođen u Severnoj Irskoj, ali je veći deo života je proveo u Dablinu, gde je i umro.
Objavio je dvanaest knjiga pesama: Prirodnjakova smrt (1966), Vrata prema mraku (1969), Prezimljavanje (1972), Sever (1975), Poljski radovi (1979), Ostrvo Stejšn (1984), Glogova svetiljka (1987), Priviđanja (1991), Libela (1996), Električno svetlo (2001), Okružna i kružna (2006), Živi lanac (2010).
Hinijevi eseji o književnosti, pre svega, o poeziji, preispituju moderna iskustva literature, njene klasične izvore i moderne izazove, ali i uspostavljaju poetičke osnove Hinijevog pesništva.
Autor je i dve drame nastale po ugledu na Sofokla.
Hini je prepevao staroengleski ep Beovulf i irsku legendu o kralju Sviniju.
Nobelovu nagradu za književnost dobio je 1995. godine.