Nalivpero

Izabrane pesme Fahredina Šehua u knjizi Nalivpero podrazumevaju raspon od sećanja do metafizike.
Šehu je, na jednoj strani, pesnik istančanog glasa koji se suočava s prvim i poslednjim pitanjima egzistencije. On je pesnik koji strpljivo i promišljeno postavlja važna pitanja tražeći u pesničkoj reči smisao koji rasut u stvarnosti. Otuda je ovaj tok njegove poezije obeležen metafizičkim tonovima i boguokrenutim stihovima. U ovom nizu Šehuovih pesama osvajaju njegov ispovedni ton i glas stalnog obraćanja.
Na drugoj strani, Šehu je izrazit pesnik evokacije. Sećanja su plodno tlo njegove poezije. Nekada su to sećanja na detinjstvo i odrastanje, nekada sećanja na kakav događaj koji je prosvetlio jedan period život, vrlo često su to sećanja na predele odrastanja, na ljude koji su odrastanje obeležili ili na male detalje svakodnevice iz jednog drugog i drugačije vremena: talasi Jadranskog mora, zimska idila Balkana, nalivpero TOZ Zagreb, pesma Vlade Kalembera, crnobele boje Partizana, Narodni lekar Vase Pelagića, jorkširski terijer iz Bečkereka, kamen iz Čelareva.
Stihovi Fahredina Šehua predstavljaju pesnika snažne retorike i bogate kulture.
Pesme u knjizi Nalivpero preveo je sam pesnik.