Beograd, 29. oktobra 2018. – Arhipelag je imao uspešan nastup na 63. Beogradskom sajmu knjiga. Štand Arhipelaga je bio jedan od najposećenijih štandova na Sajmu knjiga. Pored velikog broja posetilaca zainteresovanih za knjige koji prate izdanja Arhipelaga sa poverenjem, Klub čitalaca Arhipelag dobio je nekoliko stotina novih članova na Sajmu knjiga.
Arhipelag je predstavio 60 novih knjiga i obnovljenih izdanja koji su objavljeni između dva Sajma knjiga u različitim izdavačkim formatima, najviše u štampanim izdanjim, ali i u obliku audio izdanja i elektronskih knjiga. Među tim knjigama je i 19 knjiga koje su premijerno predstavljene na Sajmu knjiga.
Za Sajam su objavljena i dva štampana izdanja Arhipelag magazina čije su prezentacije izazvale veliko interesovanje posetilaca.
U programima Arhipelaga učestvovalo je preko 40 domaćih i stranih pisaca, istoričara, filozofa, sociologa, ekonomista, teoretičara, prevodilaca, ilustratora, umetničkih fotografa i dizajnera. Oni su učestvovali u obimnom i ambicioznom programu Autorski dani na štandu Arhipelaga. Među učesnicima programa Autorski dani na štandu Arhipelaga nalaze se i Vida Ognjenović, Jelena Lengold, Ljubodrag Dimić, Aleksandar Baljak, Mihajlo Pantić, Kristijan Eker, Branko Čegec, Nikola Moravčević, Venko Andonovski, Goran Nikolić, Mileta Prodanović, Ratko Dangubić, Dragoljub Mićunović, Živorad Nedeljković, Laslo Blašković, Dragan Lakićević Lakas, Branislav Anđelković, Neven Cvetićanin, Duško Lopandić, Goran Bašić, Darko Tuševljaković, Marija Nenezić, Nemanja Rotar, Boško Mijatović, Ljubomir Erić, Tomislav Marinković, Mladen Vuruna, Miroslav Aleksić, Veselin Marković, Uglješa Šajtinac, Nevena Jovanović, Srđan V. Tešin, Vesna Roganović, Vesna Ćorović Butrić. U toku sajamskih dana Arhipelag organizovao čitav jedan bogat i raznovrstan književni festival u kome su poznati domaći i strani pisci imali susrete i razgovore sa čitaocima. Štand Arhipelaga na Sajmu knjiga bio je jedan od retkih prostora na kome su u isto vreme bili vidljivi čitaoci, pisci i knjige. Publika je podržala koncept sajamskog nastupa u kome, pored prodajne dimenzije, postoje i izložbena i programska dimenzija.
Štand Arhipelaga je posetio i veliki broj ličnosti iz kulturnog, javnog, političkog, privrednog i diplomatskog života Srbije i regiona. Štand Arhipelaga posetio je i niz literarnih agencija iz inostranstva, kao i predstavnici nekoliko stranih izdavača.
Najprodavanije knjige Arhipelaga na Sajmu knjiga bili su romani Jelene Lengold Odustajanje, Havijera Serkasa Hohštapler, Majkla Kaningema Sati, Avrama B. Jošue Pet godišnjih doba, knjiga eseja i sećanja Čarlsa Simića Čudovište voli svoj lavirint, kao i dve knjige Danila Kiša: Peščanik i Enciklopedija mrtvih.
– Izdavač je odgovoran prema svojim čitaocima, a ne samo prema svojim interesima, ekonomskim ili bilo kojim drugim. Čitaocima je neophodno pružiti mogućnost izbora. Nezavisno od okolnosti našeg posla, Arhipelag ostaje dosledno vezan za vrhunsku književnost i humanistiku, zahvaljujući čitaocima koji su takav koncept podržali i na proteklom Sajmu knjiga. Ljudi koji čitaju dobre knjige razumeju okolnosti vlastitog života. A to jeste najbolja imovina koju možemo steći, najsigurniji imetak pred kojim je nemoćna svaka vrsta krize. Književnost se ne sme svoditi na jedan ukus, jednu boju, jedan trend. Najbolje knjige su uvek oličavale istinske hartije od vrednosti. Kompromisi su često postali zla kob socijalnog licemerja. Utoliko pre potrebna nam je književnost bez kompromisa. Zadovovoljan sam rezultatom koji je Arhipelag postigao na Sajmu knjiga, a u boljim okolnostima taj uspeh bi svakako bio i veći – kaže Gojko Božović, glavni urednik i direktor Arhipelaga.
Povodom Sajma knjiga Božović naglašava:
– Beogradski sajam ima i odlične ljude i važne resurse, ali je koncept Sajma knjiga potpuno pogrešan. Od kulturne manifestacije on se iz godine u godinu pretvara u prostor razobručene zabave u kome zvezde rijaliti kulture i parapolitike izlaze u prvi plan. Nisu samo figure prodavaca potisnule u drugi plan figure pisaca, sada vidimo da na Sajmu knjiga zabava počinje da potiskuje i prodaju. Sajam knjiga je postao mnogo više mesto zabave nego kulture. Vašarski i karnevalski sadržaji mešali su se na Sajmu sa hipermarket ponudom. Neophodno je oblikovati Sajam knjiga kao prostor kulture, kao veliki programski događaj i najveći književni festival u zemlji, kao mesto promocije knjiga i promocije čitanja, kao međunarodno važan sajam – ključni Sajma knjiga između Istanbula i Beča. Takav Sajam knjiga bio bi više privlačan za publiku, a neka niko ne brine – i prodaja bi bila bolja.
KALEM
