Beograd, 17. jula 2017. – Najpoznatiji roman modernog klasika rumunske književnosti Maksa Blehera Zbivanja u neposrednoj nestvarnosti objavljen je u izdanju Arhipelaga u prevodu Đure Miočinovića. Objavljivanje romana Zbivanja u neposrednoj nestvarnosti prvi je prevod Maksa Blehera na srpski jezik.
Rođen u mestu Botošanji 1909. godine, u porodici trgovca i vlasnika prodavnice porcelana, Maks Bleher, veliki rumunski prozni pisac i pesnik, studirao je medicinu u Parizu. Ali već 1928. godine oboleo je od tuberkuloze kostiju. Ostatak života proveo je nepokretan i lečeći se u sanatorijumima u Francuskoj, Švajcarskoj i Rumuniji.
Pored knjige pesama Providno telo, Bleher je napisao autobiografske romane Zbivanja u neposrednoj nestvarnosti, Srca sa ožiljcima i Zapaljena jazbina: Dnevnik iz sanatorijuma. Po romanu Srca sa ožiljcima snimljen je istoimeni film koji se poslednjih godina s velikim uspehom prikazuje na evropskim filmskim festivalima. Po motivima romana Zapaljena jazbina: Dnevnik iz sanatorijuma francuski reditelj Tijeri Berdar postavio je spektakl Govorna patologija u pozorištu Bastilja 1990. godine.
Bleher je bio blizak nadrealistima, avangardnim i modernističkim tokovima u književnosti. Andre Breton je u reviji Le Surréalisme au service de la révolution objavio nekoliko njegovih pesama u prevodu na francuski jezik.
Premda teško bolestan i vezan za lečenje i krevet, Bleher je vodio intenzivnu prepisku s nekim od najvažnijih pisaca i filozofa svog vremena kao što su Martin Hajdeger, Andre Žid, Andre Breton, Ilari Vonka, Đeo Bogza ili Mihail Sebastijan. Bleherova obimna prepiska objavljena je 1999. godine na rumunskom.
Bleher je pisac čudne sudbine. Živeo je kratko, od toga dobar deo života teško bolestan i nepokretan. U vrema nacizma Bleherova dela nisu objavljivana kao jevrejska, dok u doba komunizma dugo nisu objavljivana kao dekadentna.
Mada su ga podržali veliki pisci kao Breton i Ežen Jonesko, koji je za njega rekao da je „rumunski Kafka“, Bleherov nevelik, ali izuzetno značajan opus bio je decenijama izvan književne i čitalačke javnosti.
Poslednjih godina oživelo je interesovanje za književnost Maksa Blehera u Rumuniji, Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama. Bleherovi romani doživeli su čitav niz prevoda i veliki odziv kod kritike i čitalaca u različitim kulturama.
Bleherove knjige prevedene su poslednjih godina na engleski, francuski, nemački, španski, češki, portugalski, mađarski, holandski, danski, švedski, italijanski i poljski jezik. Posebno veliki uspeh Bleherove knjige doživele su u SAD i u Nemačkoj, gde su prevodi piščevih knjiga mesecima bili na Cajtovoj listi najznačajnijih knjiga.
Maks Bleher Zbivanja u neposrednoj nestvarnosti
Svetska književna kritika upoređuje Maksa Blehera s Kafkom, Brunom Šulcom, Davidom Fogelom i drugim velikim piscima Centralne Evrope iz prve trećine XX veka.
Poznati rumunski pisac Norman Manea napisao je za Maksa Blehera: „Izuzetan pisac, iz porodice Kafke i Bruna Šulca. Kratak život, opterećen bolešću; delo nevelikog obima ali ogromno, magično. Halucinantno, snažno, duboko autentično delo čiju snagu, paradoksalno, ali ne sasvim, pokreću izoštrena osetljivost i žar.“
Nobelovka Herta Miler smatra da Bleherov pogled „tako prodornim“ čini „erotizam koji boravi u svim stvarima i čezne da izađe“: „Kada čitate njegove knjige teško vam je da poverujete svojim očima. Autor ovog remek-dela bio je jedan dvadesetpetogodišnjak već oslabljen bolešću, ali Bleherove reči nisu tu da prosto opišu predmete – one ih kao ptice grabljivice grabe svojim kandžama i otržu ih u visine.“
„Blehera često porede s Kafkom (ne bez razloga), ali najjača je njegova veza s Dalijem. Kao na Dalijevoj slici Upornost sećanja, na kojoj se časovnici tope, i ovde je sve na ivici topljenja. Kao da je Bleherov svet večito na ivici ontološkog kolapsa; kroz veo predmetnosti, u njega zija ništavilo“, kaže se u književnom dodatku Tajmsa povodom američkog izdanja Zbivanja u neposrednoj nestvarnosti.
Autobiografski roman Zbivanja u neposrednoj nestvarnosti predstavlja uzbudljivo svedočanstvo o jednom vremenu, o jednoj ličnoj sudbini i o neponovljivoj senzibilnosti pisca koji je istinski spoznao svoje vreme i tamne pretnje i izazove koji se u tom vremenu tridesetih uobličavaju u njegovoj neposrednoj stvarnosti.
Otuda je Bleherov roman istovremeno u znaku intimne i introspektivne perspektive čoveka suočenog sa svojom ličnom dramom, ali i u znaku epohalne i društvene perspektive junaka suočenog s dramom egzistencije u „poremećnim vremenima“ tridesetih koje je Bleher razumeo odmah i bolje od većine svojih savremenika.