Beograd, 24. aprila 2020. – Pitanje kako bi mogao da izgleda svet kad sve ovo prođe postavili smo sebi i posle terorističkih napada 11. septembra 2001. godine, i ispostavilo se da se zapravo malo toga promenilo. Ovog puta će razlike biti uočljive od jedne zemlje do druge. Osim toga, nemam nikakvu predstavu. Posle rata obično dolazi mir i sećanja na proživljene užase, ali posle globalne pandemije kakva je ova, za koju nam lekari i naučnici govore da bi se mogla ponavljati iznova i iznova sve dok konačno ne pronađu vakcinu za ovaj virus, neizvesnost i strah koji uz nju ide pratiće nas još mnogo godina u budućnosti – kaže pesnik i esejista Čarls Simić u razgovoru sa Nedom Valčić Lazović za sajt RTS.
Simić dane pandemije provodi u Strafordu, na obali jezera Bou, u Nju Hempširu, gde živi već duže od trideset godina.
– Mislim da smo svi zaprepašćeni trenutnim dešavanjima i da ljudi širom sveta proživljavaju ista osećanja – nevericu i strah. Što se praktičnih rešenja tiče, većina nas ovde u Sjedinjenim Državama lično se uverila u to da je izolacija i te kako delotvorna. Pravo pitanje glasi: Kako pustiti ljude da se bezbedno vrate na posao da bi zaradili platu i prehranili svoje porodice? Život je užasan za sve one koji su oboleli, a sutra će sigurno biti još strašniji za milione onih koji su ostali bez posla – kaže Simić.
Čarls Simić posebno naglašava da je potrebno iz sadašnjih okolnosti izvući iskustvo koje će promeniti naš odnos prema prirodi:
– Našoj voljenoj planeti Zemlji najzad je dojadila ljudska nadmenost i glupost, pa je rešila da nas malo desetkuje i očita nam lekciju iz poniznosti. Od svih zemalja na svetu, Sjedinjene Američke Države naročito moraju da nauče ovu lekciju, na šta me ptice u dvorištu neprestano podsećaju. Za sve ove godine koliko živimo u Nju Hempširu, broj ptica se primetno smanjio zbog zagađenja.
Na pitanje o tome šta sada piše Simić odgovara:
– Pišem bez prestanka. Ali, obično nemam ideju hoće li pesme ikada i biti. To samo Bog zna, a ja se trudim da se ne mešam u njegova posla. Ćulim uši i zurim u praznu stranu sve dok mi se ne javi neka reč ili slika. Stoga je pisanje poezije neizvestan i često krajnje izluđujući poduhvat. U poređenju sa ostalim umetnicima, pesnici najveći deo vremena provode u mraku, češkajući se po glavi. Zato više vole da putuju samo do kuhinje, da vide je li u frižideru ostalo malo hladnog piva i pečenja.
Arhipelag je objavio čitav niz knjiga velikog američkog pesnika i esejiste srpskog porekla Čarlsa Simića, među kojima su i njegove izabrane pesme Iščekujući presudu, kao i knjige eseja Alhemija sitničarnice, Gledaj dugo i netremice, Tamo gde počinje zabava i Čudovište voli svoj lavirint.
KALEM
