Beograd, 4. decembra 2018. – Veliki ruski pisac Andrej Georgijevič Bitov preminuo je juče u bolnici u Moskvi, potvrdili su njegovi prijatelji i porodica.
Rođen 1937. godine u Lenjingradu, Bitov je još za života postao nesporni moderni klasik ruske književnosti. Jedan je od najprevođenijih ruskih pisaca modernog doba. Bitov se smatra pokretačem postmodernizma u ruskoj književnosti.
Bitov je završio studije geologije na Rudarskom institutu i Više kurseve za scenariste i režisere. Prvu knjigu priča objavio je 1963. godine.
Najvažnije knjige Andreja Bitova: Tako dugo detinjstvo, Predeo s letnjikovcima, Apotekarsko ostrvo, Putovanje prijatelju iz detinjstva, Sedam putovanja, Čovekovi dani, Puškinski dom, Gruzijski album, Knjiga putovanja, Čovek u pejzažu, Odlazeći monasi, Probudili smo se u nepoznatoj zemlji, Iščekivanje majmuna, Oglašeni, Autorova prva knjiga, Novi Guliver, Razložna ljubomora, Neizbežnost nenapisanog, Doktorkina sahrana, Knjiga putovanja po imperiji, Peta dimenzija, Putovanje iz Rusije, Preprodavac simetrije, Nulti tom.
Slavni roman Puškinski dom preveden je na većinu evropskih jezika, a u Francuskoj je svojevremeno dobio Nagradu za najbolju stranu knjigu godine.
Među nagradama koje je Bitov dobio nalaze se i najvažnije ruske književne nagrade: „Andrej Beli“, „Bunjinova nagrada“, „Velika knjiga“ i „Jasna Poljana“.
Jedan je od četiri osnivača samizdatskog almanaha Metropol (1979), zbog čega u Sovjetskom Savezu nije objavljivan do 1986. godine.
Pored priča i romana, Bitov je pisao i publicističke tekstove, kao i filmske scenarije.
„Svaki ljudski dan može se lako oblikovati kao roman“, govorio je Bitov u intervjuima, naglašavajući da je svaki pisac jedna velika knjiga.
Bio je među osnivačima Ruskog PEN centra (1988), čiji je predsednik bio od 1991. do 2016. godine. Poslednjih godina Bitov je bio potpredsednik Međunarodnog PEN. Bio je počasni član Ruske akademije umetnosti.
Srpskim čitaocima Bitov je poznat po knjigama: Puškinski dom, Gulag kao civilizacija i Čovek u pejzažu.
U izdanju Arhipelaga objavljen je kratki roman Čovek u pejzažu u prevodu Lidije Subotin. U ovom romanu Bitov se još jednom pokazuje kao vrhunski majstor jezika. Junaci ovog romana neprestano čežnu za prostorima i pejzažima u viđenim i doživljenim slikama, u umetnosti, ali, pre svega, u stvarnom iskustvu. Pripovedajući o pejzažu viđenih slika i o prostoru ljudskog života, Bitov u romanu Čovek u pejzažu izvodi pred nas nesvakidašnje junake koji i u nemogućim situacijama pokušavaju da osmisli vlastiti život, a čak i među ruševinama nastoje da nazru horizont beskrajnog prostora. Čovek u pejzažu je knjiga o prizorima i slikama, komprimovana fantazmagorija o prizorima svakodnevnog života i o slikama od Strašnog suda do umetničkih vizija modernih vremena.
Bitov je poslednji put gostovao u Beogradu polovinom septembra 2011. godine kao učesnik Kongresa Međunarodnog PEN i gost Srpskog PEN centra, kada je održana i promocija srpskog izdanja Čoveka u pejzažu.
KALEM
