Beograd, 13. septembra 2019. – Veliki mađarski i evropski pisac Đerđ Konrad preminuo je danas u Budimpešti u svom domu u 87 godini života, saopštila je piščeva porodica.
Rođen 1933. godine, romansijer i esejista Konrad poslednjih decenija obeležio je evropsku književnost i mišljenje o najvažnijim društvenim temama savremenog doba.
Konrad je na presudan način učestvovao u oblikovanju ideje Srednje Evrope, koja je jedna od najvažnijih ideja evropskog mišljenja u poslednjoj deceniji Hladnog rata.
Ključna ideja Konradove esejistike jeste ideja antipolitike kao moćnog instrumenta slobodnih ljudi i kritičkih intelektualaca koji odbijaju, demaskiraju, demistifikuju i kritički razmatraju projekte i postupke vladajuće politike.
Život Đerđa Konrada jeste jedna velika i paradigmatična priča XX veka. Kao dečak je preživeo užase Drugog svetskog rata. Potom je usledio dolazak komunizma u Mađarsku i uspostavljanje represivnog jednopartijskog sistema. Kao mladić bio je svedok i učesnik Mađarske revolucije 1956. godine. Svedočio je i političkoj represiji u godinama i decenijama koje su usledile. U jednopartijskom komunističkom sistemu Konrad je disident koji nije mogao da objavljuje svoje knjige od 1974. do 1988. godine. U prvim godinama tranzicije Konrad je jedan od vođa demokratske opozicije u Mađarskoj i jedan od osnivača liberalne političke stranke Savez slobodnih demokrata.
Od 1990. do 1993. bio je predsednik Međunarodnog PEN.
Konradovi romani Odlazak od kuće i povratak kući i Pomračenje sunca, na brdu jesu izvrsna autobiografska proza koja, osim slike jednog uzbudljivog i ispunjenog života, daje i razuđenu sliku XX veka u Istočnoj Evropi.
Progonjen i osuđivan, cenzurisan i zabranjivan, Konrad je uvek bio slobodan čovek koji nije odstupao od svog mišljenja i od svojih uverenja. Savremenici su ga zapamtili kao razumnog i odmerenog čoveka, zainteresovanog za kritičko mišljenje i za dijalog, kao čoveka koji, uprkos svim svojim iskustvima, nikada nije bio ogorčen. Verovao je da se u dijalogu mogu razrešiti najkomplikovanija pitanja, a da traumatična iskustva prošlosti moraju biti osnov za prevazilaženje nesporazuma u savremenosti i oblikovanje razumnijih rešenja u budućnosti.
Neki od najpoznatijih Konradovih romana jesu Posetilac, Osnivač grada, Gubitnik, Vrtna zabava, Melinda i Dragoman, Kameni sat, Ostavština, Odlazak od kuće i povratak kući, Pomračenje sunca, na brdu, Tuga petlova, Klatno.
Poznate su piščeve knjige eseja: Iskušenja autonomije, Antipolitika, Izveštaj o stanju duha, Na pupku Evrope, Melanholija preporoda: Eseji o postkomunističkoj Srednjoj Evropi, Dnevnici 1991-1993, Čekanje, Tekući popis, Nevidljivi glas: Razmišljanje na jevrejske teme, Jugoslovenski rat, Šta zna zelena žaba?, Pisac i grad, Širenje središnjeg: Razmišljanja o Evropi, Čudesni likovi.
Dela Đerđa Konrada prevedena su na sve veće svetske jezike. Konrad je dobitnik mnogih književnih nagrada, među kojima su i Herderova nagrada, Evropska nagrada za esej, Nagrada „Mekenas“, Nagrada „Manes Šperber“, Mirovna nagrada nemačkih izdavača i knjižara, Međunarodna književna nagrada „Stefan Mitrov Ljubiša“, Nagrada „Milovan Vidaković“.
U izdanju Arhipelaga objavljeni su Konradovi romani Odlazak od kuće i povratak kući (2008) i Pomračenje sunca, na brdu (2009), kao i knjiga izabranih eseja Izveštaj o stanju duha (2012).
KALEM
