Beograd, 22. februara 2022. – Poznati makedonski pisac, prevodilac i univerzitetski profesor Dragi Mihajlovski preminuo je juče u Skoplju, posle duže bolesti.
Rođen u Bitolju 1951. godine, Mihajlovski je diplomirao i doktorirao englesku književnost na Filološkom fakultetu „Blaže Koneski“ u Skoplju, gde je predavao na Katedri za engleski jezik i književnost.
Bio je član Makedonskog PEN centra.
Mihajlovski je pisao romane, pripovetke i eseje.
Najvažniji romani: Prorok ove zemlje (2001), Dijakova smrt (2002, Nagrada „Stale Popov“), Moj Skenderbeg (2006, Nagrada „Stale Popov“), Bajazit i Olivera (2009), Dužnici (2014), Švajcarska na Balkanu (2015) i Odisejevo bdenje (2018).
Najvažnije knjige priča: Skok motkom (1994, Racinova nagrada za najbolju proznu knjigu godine), Tripolska kapija (1999), Priče sa šestog sprata (2003), Skupljač leptirova (2010), Glineni čovek (novele i priče, 2014), Priče i uporedni komentari (2015), Put u raj (kratke priče i drame; 2017).
Najvažnije knjige eseja: Neraspeti bogovi (1991), Pod Vavilonom: zadatak prevodioca (2002).
Dijakova smrt Prozne knjige Dragog Mihajlovskog prevođene su na engleski, nemačkim, francuski, ruski, spski, mađarski, slovenački, albanski, turski i bugarski jezik.
Dragi Mihajlovski je poznat i kao prevodilac sa engleskog na makedonski jezik. Mihajlovski je na makedonski jezik preveo sabrana dela Viljema Šekspira, 37 drama i 154 soneta. Pored toga, preveo je na makedonski i staroengleski ep Beovulf, Izgubljeni raj Džona Miltona, kao i niz engleskih pesnika, uključujući i metafizičke pesnike i Eliota.
Dobitnik je nagrade „11. oktobar“ za životno delo u oblasti kulture i umetnosti (2018).
U izdanju Arhipelaga objavljen je roman Dragog Mihajlovskog Dijakova smrt (2011; u prevodu Biljane Andonovske). Okosnicu romana čini tursko osvajanje Bitolja krajem XIV veka, dok nad obema vojskama, i onom koja napada i onom koja se branim, upravlja ista sila – sami đavo u svetu iz koga se povukao bog. Polazeći od istorijskog konteksta i istorijske građe, Mihajlovski je oblikovao romane snažno zainteresovane za moderni svet i za dileme i iskušenja koja razdiru ljude modernih vremena.
„A samo budućnost može suditi o prošlosti. Sadašnjosti ionako nema. Nikad je nije ni bilo. Nikada“, kaže se na jednom mestu u romanu Dijakova smrt.