Beograd, 22. februara 2019. – Arhipelag i Narodna biblioteka Srbije organizuju razgovor Danilo Kiš ili Lauta i ožiljci u petak 22. februara, na dan piščevog rođenja, u Amifiteatru Narodne biblioteke Srbije s početkom u 19 časova.
U razgovoru učestvuju književni kritičari Marija Nenezić, Vladan Bajčeta i Gojko Božović.
Neposredan povod za razgovor o pripovetkama iz zaostavštine Danila Kiša, koje je Mirjana Miočinović objedinila u knjizi Lauta i ožiljci, jeste činjenica da se upravo navršava dvadeset pet godina od prvog objavljivanja knjige Lauta i ožiljci.
U razgovoru Danilo Kiš ili Lauta i ožiljci biće predstavljena nova čitanja Kišovih posthumno objavljenih priča.
Lauta i ožiljciU knjizi Lauta i ožiljci nalazi se sedam priča, od kojih su pripovetke „Apatrid“, „Jurij Golec“, „Lauta i ožiljci“, „Maratonac i sudija“, „Pesnik“ i „Dug“ napisane između 1980. i 1986. godine, neke u vreme kada Kiš piše Enciklopediju mrtvih, a neke kao autorski i pripovedački odjek na ovu knjigu i teme pokrenute u njoj. Ovim pričama pridružena je i dvodelna proza „A i B“ za koju se pretpostavlja da je nastala 1986. godine. Utoliko se može reći da priče iz knjige Lauta i ožiljci predstavljaju poslednji okretaj zavrtnja u neuporedivoj stvaralačkoj radionici Danila Kiša. Ove priče oličavaju jedan od mogućih ishoda te velike avanture. Suočavajući život i priču, činjenice i fikciju, govor dokumenata i moć imaginacije, Danilo Kiš u svojim poslednjim pričama pripoveda o Edenu Fon Horvatu i sredonjoevropskoj sudbini, o apatridima i grobovima, o Juriju Golecu, o ljubavi i smrti, o Beogradu, o Andriću, o dugovima i svetu koji uvek ima dve nepovezive strane.
Knjiga Lauta i ožiljci objavljena je kao osma knjiga u okviru Dela Danila Kiša u 10 knjiga koja je objavio Arhipelag, kao ekskluzivni izdavač dela Danila Kiša za Srbiju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu.
Danilo Kiš je pisac koji ima ne samo tumače nego i čitaoce koje neprestano stiče i u novim generacijama. Upravo zato je neophodno da dela Danila Kiša stalno budu dostupna i da budu predmet novih čitanja i razgovora. Knjige Danila Kiša, bolje od ma čega drugog, po­kazuju da sve nije književnost, ali da književnost može biti najbolji deo našeg iskustva. Delo Danila Kiša potvrđuje piščeve reči s početka osamdesetih godina o „veličanstvenom mehanizmu koji ne dozvoljava da se svet obesmisli, da reči izgube svoje značenje“.