Beograd, 18. marta 2021. – Stevan Tontić je dobitnik Disove nagrade za pesnički opus za 2021. godinu, jednoglavno je odlučio žiri za dodelu Disove nagrade u sastavu: Saša Radojčić, Marko Avramović i Mihajlo Pantić (predsednik), nakon tri elektronske sednice održane 25. februara, 4. i 11. marta.
– Od prve objaljene knjige Nauka o duši i druge vesele priče (1970) do za sada najnovije sa naslovom Hristova luda (2017) Stevan Tontić je sazdao bogat i razgranat pesnički opus koji je, rastući pratnjom putanje vremena, uvek ostajao u znaku vrlo aktivnog odgovora kako modernoj srpskoj pesničkoj tradiciji u čijem nizu je Vladislav Petković Dis jedan od nezaobilaznih utemeljivača i orijentira, tako i gotovo svim, po pravilu teškim, neodgonetljivim pitanjima našeg doba, te posebno, disovski rečeno, iskušenjima „naših dana“.
Žiri naglašava prepoznatljivost i samosvojnost Tontićevog pesničkog glasa:
– Stevan Tontić se kao pesnik menjao, upravo u duhu promena vremena kojem je bio svedok, pa njegov stvaralačkih opus gledan iscela predstavlja uzoran primer i skup različitih poetskih formi, tematskih preokupacija, primenjenih postupaka i iskaznih intonacija. Uprkos tim evidentnim promenama, ili možda baš zahvaljujući njima, od mladalačke začuđenosti svetom, preko rezignacije i melanholije uslovljene usvojenim tragičkim iskustvom, do okretanja pogleda prema visinama (što su, nimalo slučajno, i neka od ključnih svojstava Disove poezije), Tontićev pesnički glas uvek je ostajao prepoznatljiv i samosvojan – kaže Žiri u obazloženju odluke. U stalnom kretanju između svetog i profanog gorki subjekt Tontićeve poezije, ne želeći da zataji, nego, naprotiv, da naglasi pomenutu vezu sopstvenih lirskih i misaonih promena sa promenama sveta i doba u kojem se obreo, ostavio je neizbrisivi trag u jeziku pesme. Za Tontića je, kao i za Disa i druge značajne srpske i svetske pesnike, poezija ne samo najdublji i najsmisleniji način razumevanja života i sveta, nego i poseban vid iskupljenja, dokaz da je postojanje svake pojedinačne ljudske egzistencije neponovljiv čin. Žiri sa radošću i posebnim zadovoljstvom pozdravlja Tontićevo neodustajanje i pohvalu životu izraženu stihom, i bezrezervno smatrajući da je njegov opus dostojan nagrade Disovog imena, prvi čestita dobitniku.
Stevan Tontić (30. 12. 1946, Grdanovci kod Sanskog Mosta) završio je studij filozofije sa sociologijom u Sarajevu. Pre rata urednik u izdavačkoj kući. Posle višegodišnjeg egzila u Nemačkoj (1993–2001, pretežno u Berlinu), vratio se u Sarajevo, gde je živeo kao profesionalni književnik do maja 2014, kada se nastanio u Novom Sadu.
Tontić je pesnik, prozaist, esejist, antologičar, prevodilac s nemačkog.
Pesničke zbirke: Nauka o duši i druge vesele priče (Sarajevo 1970), Naše gore vuk (Novi Sad 1976), Tajna prepiska (Sarajevo 1976), Hulim i posvećujem (Beograd 1977), Crna je mati nedjelja (Beograd 1983), Prag (Sarajevo 1986), Ring (Beograd 1987), Sarajevski rukopis (Beograd 1993, dopunjeno izdanje 1998), Moj psalam/Mein Psalm (Berlin 1997), Blagoslov izgnanstva (Banja Luka 2001), Sveto i prokleto (Novi Sad 2009), Svakodnevni smak svijeta (Beograd 2013) i Hristova luda (2017).
Autor je romana Tvoje srce, zeko (Beograd 1998).
Sastavio je antologije Novije pjesništvo Bosne i Hercegovine (Sarajevo 1990) i Moderno srpsko pjesništvo – velika knjiga moderne srpske poezije od Kostića i Ilića do danas (Sarajevo 1991).
Knjige eseja Jezik i neizrecivo i Po nalozima poezije objavljene su u okviru Izabranih djela (Sarajevo 2009).
S nemačkog je preveo više knjiga (nagrada „Miloš N. Đurić“), a na nemački, zajedno s V. Kalinkeom, Liriku Itake M. Crnjanskog.
Prevođen je na mnoge strane jezike, dobitnik domaćih i međunarodnih priznanja: Šestoaprilske nagrade grada Sarajeva, Šantićeve, Zmajeve, Rakićeve, Kočićeve nagrade grada Banjaluke, Antićeve, kao i nagrade „Dušan Vasiljev“. U Nemačkoj su mu dodeljene nagrada Bavarske akademije lepih umetnosti i nagrada grada Hajdelberga „Književnost u egzilu“.
U izdanju Arhipelaga objavljena je Tontićeva knjiga pesama Hristova luda.
KALEM
